Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне реализују квалитетне пројекте код нас и у иностранству, повезујући се са партнерима из различитих земаља. Међутим, најважнија ствар која их уједињује јесте улагање времена, знања и средства у образовање деце и младих.

"Бугарска је у свету технологија највише позната по својим софтверским производима, апликацијама и CNC машинама", каже Јонко Чуклев, оснивач Асоцијације. По његовим речима, радује и то што има бугарских произвођача робота.

"Као пример могу навести компанију из Пловдива која производи роботе за индустрију полупроводника и из Бугарске извози на шест континената. Што се тиче места за стварање високотехнолошких производа, већина људи је чула за институт INSAIT, који тренутно са светским аутомобилским гигантом "Тојота" ради на пројекту из области роботике. Изван институција имамо добру базу предузећа која развијају сопствене развојне центре, лабораторије, паметне фабрике", додаје он.

Да ли, међутим, постоји визионарско размишљање, потребно за развој вискотехнолошке економије?

"У приватном сектору постоји такво размишљање и оно се надограђује. На пример,једна од великих фабрика електронике, која је почела са радом пре много година, сада завршава нову фабрику и има капацитет да дизајнира од најмањег релеја до PLC контролера. Сваки привредник има визију где жели да буде након 10 година – шта да производи и који тим да створи у Бугарској. Али на државном нивоу планирање је парцијално, лутамо између националних и европских програма и немамо централизовану стратегију", одговара Јонко Чуклев у интервјуу Радио Бугарској.

Наду да ће наша земља постати бар део високотехнолошке слагалице Асоцијација у великој мери полаже у младе људе. За њих организује инкубатор за роботику, обезбеђује менторе, чини лабораторије приступачним, додељује финансијске награде.

"Последњих година у фокусу наших активности биле су вештачка интелигенција и потрошачка електроника. Али ако морам да кажем нешто генерално, то је да углавном студенти теже да стварају производе који ће допринети добробити света – на пример, систем за заштиту пчела од пестицида, робот који помаже у озелењавању, егзоскелет за особе са инвалидитетом, наводи Јонко Чуклев.

Дронови који се користе у спасилачким операцијама, као и робот за плевљење – један од првих бугарских пројеката који је финансирао Европски савет за иновације, недавно су представљени на највећем форуму у нашој земљи посвећеном иновацијама у технологијама и роботици – Robotics Strategy Forum. Јонко Чуклев истиче такође софтверске платфомре, које помажу у управљању роботима и паметним машинама у иностранству.

Једно од узбудљивих питања које се поставља јесте које ће место у будућности заузети роботи и достигнућа у сфери високих технологија у животу људи, у организацији друштва, у националној безбедности.

"У извесном смислу све зависи од државе примене. У Азији су људи више склонији да прихвате роботе. Док у Европи и Америци, када је реч о хуманоидним роботима, нисмо толико спремни да им  отворимо врата. Код нас на неколико места имамо роботе-конобаре, али изван тога смо још увек скептични и нисам сигуран да ће се то у будуће променити. Што се тиче сфере безбедности, то је питање међународног законодавства – да ли уопште роботи имају место на ратном пољу и какво. То је веома широка тема" – каже Јонко Чуклев.

По његовим речима, велика област у којој ће роботика имати корисно дејство на нашем континенту су социјалне услуге – у пружању помоћи особама са инвалидитетом, у старачким домовима, као алат за рад са децом са аутизмом. Уопште, медицина је један од сектора у који високотехнолошке иновације и паметне терапије улазе веома брзо.

"Бугарска је један од пионира на Балкану у употреби хируршког система ˈДа Винчиˈ. Осим тога, на 11. Конгресу роботике бугарски хирурзи су извели роботску операцију на даљину. Тако да бар на регионалном нивоу стојимо добро", објашњава оснивач Професионалне асоцијације за роботику, аутоматизацију и иновације.

Нове могућности, које би могле да замене човека у неким активностима несумњиво доносе корист. Али крију ли оне опасности по његов развој – као што су активност, знање, интересовања, духовност?

"Роботи у свету не обављају баш неке занимљиве задатке, него прецизне, али углавном репетитивне, понављајуће задатке. Постоји тенденција да људи све више активности поверавају вештачкој интелигенцији, да не размишљају аутономно, и управо ту свако сам треба да одлучи докле ће користити вештачку интелигенцију, да сам себи одреди границу. Управо у коришћењу ових технологија које покушавају да олакшају кориснику писање, решавање разних свакодневних задатака, видим ризик, а не у роботима који обављају рутинске и опасне задатке", одговара Јонко Чуклев.

Он даје пример како све мање оптерећујемо памћење информацијама до којих можемо да дођемо само једним кликом.

"Већина људи више не зна напамет скоро ниједан број телефона – можда само свој и још један" – каже он. – Имајући у виду да за писање мејлова и шта све не, користимо ChatGPT технологију која је стара 2 године, није јасно да ли ћемо после 10 година, ако она нам више није доступна, моћи да сами напишемо мејл итд. Зато морамо да пронађемо границу и да не поверавамо толико много когнитивних активности алгоритму."

Фотографије: para.expert, microtel-bg, cardiacinstitute.bg

Превела: Албена Џерманова