Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је усавршио финесе припремања делиција европске кухиње, Шаранков се са породицом вратио у Бугарску. У намери да постави нове стандарде у домаћој haute cuisine (високој кухињи), одлучио је да се са породицом настани у селу Косово.
„У Велику Британију сам отишао 2005-2006. године, са жељом да учим од најбољих“, започиње Шаранков своју причу. „Велика Британија је тада била у самом врху светске кулинарске сцене. Радио сам у најбољим кухињама, савладавајући сваки аспект професије. Али после 10-15 година, са породицом и двоје деце, дошао сам до преломног тренутка у каријери: пожелео сам да створим нешто своје. Када радиш у таквим ресторанима, други диктирају правила, можеш да дајеш савете, али си ипак само шраф у великој машинерији“, објашњава Шаранков у разговору за Радио Бугарску.
У јулу ове године, Петко Шаранков отворио је сопствени ресторан у селу Косово, у коме се служе ауторска јела која, како сам каже, не заостају за квалитетом који гарантује „Мишлен“ звезда. Његов долазак у Косово био је чиста случајност – пријатељ му је јавио да у једној локалној механи траже мајстора кувара.
„Нисам знао много о селу Косово, осим што сам чуо да је прилично изоловано. Међутим, приликом прве посете, место ме је оставило без даха. Моја веза са Родопима је дубока, па сам, попевши се на чардак где је смештена механа и прешавши погледом преко околних планина и брежуљака, рекао сам себи: ’Овде је право место!’ Чак ми није било важно хоће ли ресторан бити успешан или не. Једноставно ми се свидео овај кутак природе“, признао је Шаранков.
За шефа Шаранкова, кување је далеко више од обичне припреме оброка – то је чиста уметност. За њега је то начин да се повежеш са људима, да им испричаш приче из прошлости, да им понудиш доживљај који храни не само непце, већ и душу.
„Имао сам привилегију да одрастам уз баке. Увек тражим управо те аутентичне, старе укусе са којима сам одрастао – укусе јутарњих оброка који су ме дочекивали, вечера које сам јео у њиховом друштву, јела која су ми припремана са љубављу и топлином. За мене, то је суштина бугарске кухиње“, објашњава Шаранков.
Он додаје да у својој кухињи користи искључиво локалне намирнице, уз традиционалне технике кувања које су у овом региону преношене генерацијама. Све што служимо, истиче, долази са оближњих фарми, удаљених највише тридесетак километара од села – месо узимамо од малих сточарских газдинстава, као и кисело млеко. „Када те чисте производе спојиш са мојим искуством у припреми тзв. high-end cuisine у Великој Британији, добијаш савршену фузију класичних укуса и модерних техника“, каже шеф Шаранков.
Интересовање за кулинарске креације овог мајстора не јењава, посебно због чињенице да се механа налази у једном од најживописнијих села у Родопима. Све више гурмана – како домаћих, тако и страних – посећује Косово не само због сликовитих камених кућа, које су се угнездиле на планинским падинама, већ и због јединствене кухиње мајстора-кухара. „Ови људи не долазе овде само да би јели и пили. Желe да разговарају са мном, занима их како су јела припремљена, које технологије користим и одакле потичу састојци“, објашњава шеф Шаранков. Захваљујући његовој визији модерне родопске кухиње, село Косово је на путу да постане нова гурманска дестинација и кулинарски бисер овог краја.
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Бабаџанова
Током прошле године десет беба рођено је захваљујући донорском програму Општине Софија за подршку породицама са репродуктивним проблемима. Међу њима су и два пара близанаца. Јуче је на свет дошла Михаела, чији су родитељи добили финансијску помоћ..
Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава нове изборе, а 4,7% је неодлучно. Ово су резултати независног телефонског истраживања новоосноване..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..
Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти..
Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан..
Суочени са избором између владе уз компромисе и нових избора без компромиса, 75,9% Бугара се изјаснило за формирање редовне владе, док 19,4% подржава..