Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на удаљеном и неприступачном подручју.
Цепелин је успешно прелетео изнад Егејског и Средоземног мора, а затим и афричку пустињу, развијајући притом брзину од чак 103 км на сат. Али када се приближио граду Картуму у Судану, немачка команда га је, због дезинформације коју су шириле противничке снаге, позвала назад. Двадесетрочлана посада током лета није користила мапе већ се водила по осећају и скоро све време није имала контакт с Берлином. Упркос тактичком неуспеху, ова тајна мисија је постала легендарна и ушла у историју као лет који је трајао рекордних скоро 96 сати, с пређених више од 6.800 км.
Ове и још занимљивих чињеница везаних за легендарни лет цепелином L59 и историју дерижаблова, сазнајемо из мултимедијалне фотографске изложбе THE WORLD OF AIRSHIPS:WHEN YAMBOL WAS PART OF IT, ("Када је Јамбол био део света дерижаблова"), постављене у Регионалном историјском музеју Јамбола. Изложба је базирана на књизи Airships-designet for greatness проф. Масимилијана Пинучија, који је и сам дизајнер и пилот-аматер, као и кустос експозиције. Посетиоци ће такође моћи да виде и макету легендарне летелице, у размери 1:1.000.
Проф. Пинучи је у разговору за Радио Бугарску признао да је још као дете читао о цепелину L59 у једној од бакиних књига из 30-их година и отада је опчињен магијом дерижаблова. Као резултат његових дугогодишњих истраживања настала је књига и изложба о овим небеским џиновима 20. века. Изложба је први пут приказана 2018. године у Трсту. „Прошле године сам посетио Јамбол и заљубио се у овај град. Тада сам први пут крочио у хангар за дерижаблове, који је саграђен у околини града,“ прича проф. Пинучи и додаје:
”Тако се родила идеја да наставимо с пројектом који да користи садржај изложбе из 2018. године, али допуњен новим цртежима и табелама, у посебном делу посвећеном дерижабловима Јамбола. А било их је три за време Првог светског рата. Али у фокусу наше изложбе је последњи од њих – цепелин L59, који је остварио поменути лет. У питању је рекордан лет који је трајао дуже од 96 сати, без престанка и доливања горива, а читавих 40 година био је најдужи лет на свету.”
Према речима проф. Пинучија, за ваздухопловство је ових 40 година као 400 година земаљског живота. Јер за четири деценије људи су са малих летелица у чијој изради су коришћени дрво и платно прешли на суперсоничне авионе. “Мисија цепелина L59 је једна од оних романтичних авантура које нас на неки начин разведравају када причамо о мрачним годинама рата,” каже професор и додаје:
“Јер то није била војна мисија, већ спасилачка. Није била мисија за бомбардовање непријатељских трупа, већ за превоз товара. Замислите, то је као да данас из Јамбола пошаљемо пошиљке за свемирску мисију, а у те сврхе да се у Јамболу изгради ваздухопловна база и џиновска ракета, коју да лансирамо у Свемир.“
По повратку из Африке, цепелин је извео низ извиђачких мисија у различитим деловима планете. Међутим, L59 је уништен под непознатим околностима у близини Малте након полетања из Јамбола 7. априла 1918. године. Упркос томе, његово достигнуће без преседана довело је до револуционарне промене инжењерске мисли почетком 20. века.
“Двосмерни лет цепелина L59 до границе Кеније, све до Судана и назад, може се упоредити с одстојањем између Јамбола и Мајамија. То је око 6.800 км ваздушним путем, што је једна импресивна раздаљина. Није случајно да су овај рекордни лет током година веома пажљиво проучавали менаџери и предузетници који су били заинтересовани за могућност да се дерижаблови користе за прекоокеанске летове,“ закључио је проф. Масимилијано Пинучи.
Изложба се може погледати у Регионалном историјском музеју Јамбола до 28. фебруара 2025. године, а у марту ће гостовати у Националном историјском музеју у Софији.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије : РИМ-Јамбол, Масимилијано Пинучи
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Током ископавања у великом каналу античког града Хераклеја Синтика пронађена је глава која припада статуи откривеној пре неколико дана. Пребачена је у музеј у Петричу, где ће је преузети рестауратори. „Ово лето је било јединствено“, рекао је професор..
Од 23. до 28. септембра, Софија и Видин ће бити домаћини Седме међународне конференције о римским дунавским провинцијама на тему „Погранични предели уз реку Дунав – Frontier landscapes along the Danube“, преноси БНР Видин. Иницијатива за дискусију о..