Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније.
Виртуозни аустријски виолиниста боравио је прошле недеље у Софији због заједничког концерта са светски познатом бугарском пијанисткињом Пламеном Манговом, уз пратњу Камерног оркестра „Софијски солисти“, под управом Константина Добројкова.
Ово му је био први концерт са Пламеном Манговом за коју каже да је „остао одушевљен њеном невероватном енергијом, емотивним свирањем и виртуозношћу“. Међутим, ово му није први концерт у Софији. Ево шта је маестро Хонек испричао о једном свом мрачном искуству из прошлости:
„Ја сам, у ствари, пре 42 године, био у Софији и свирао са Карајаном и оркестром. Наравно да имам успомене! Било је веома мрачно, сиво, било је некако депресивно. То је било у доба комунизма. Али сад је све светло, чисто и лепо. Надам се да неће проћи још 42 године до мог следећег концерта у Софији.“
Рајнер Хонек је имао 20 година када је почео да ради као прва виолина у Бечкој државној опери и Бечкој филхармонији 1981. године. Са 23 године постао је концертмајстор у Опери, а са 31 – концертмајстор Бечке филхармоније. „Почео сам с Карајаном. Било је то његових последњих десет година, а ја сам имао прилику да свирам с њим и учим од њега.“
Пошто сте свирали са најбољим диригентима нашег времена, да ли сте међу њима пронашли сродну душу?, питали смо маестра Хонека.
„Као што сам рекао, сећам се много ствари из првих 10 година своје каријере. Карајан, Бем и Абадо, Бернштејн и Клајбер... Сваке недеље смо наступали са различитим диригентима, биле су веома динамичне године. Много ми се свидео Марис Јансонс (1943-2019). Допала ми се његова музикалност, професионализам, чињеница да је увек тражио лепоту, а уз то је био технички савршен. Али има много диригената који су фантастични, не могу рећи да ми се неко не допада или да ми се други више свиђа. Јер често сваки диригент има свој репертоар, који изводи веома, веома добро, и други који не изводи баш најбоље. Чак је и Карајан када је дириговао делима Моцарта и Хајдна – без обзира на то што је то одлично радио, могао да убаци нешто ведрије расположење.“
Питали смо концертмајстора Бечке филхармоније у чему је тајна чувеног „бечког“ звука, који чини наступе Бечке филхармоније тако препознатљивим?
„Много људи ме пита за то. Мислим да је бечки звук спој лепоте, јер је лепота најважнија ствар, али и емотивног свирања, које долази из дубине душе музичара. Чак и када свираш веома тихо, пијанисимо, опет мораш да искажеш сву ту напетост и емоцију. У Бечу смо благословени и лепом двораном Музикферајна, која је позната по својој одличној акустици и атмосфери. Наравно, ми смо добар оркестар, али свирамо под управом најбољих диригената. Тако је то увек било, више од 180 година – оркестар Бечке филхармоније је увек наступао са најбољим диригентима. То ствара традицију, коју старији музичари преносе на млађе. Мислим да је тајна бечког звука скривена у ситницама које га чине посебним.“
Ни за кога није тајна да је бугарска виолинисткиња Албена Данаилова, прва жена концертмајстор у историји Бечке филхармоније, не само колегиница већ и животни партнер Рајнера Хонека.
Како је ова веза утицала на вашу перцепцију Бугарске и бугарског народа?
„Наравно да су се мој однос и перцепција драматично променили. Пре тога нисам много тога знао о Бугарској“, каже он и додаје:
„Мислим да су бугарски музичари изузетно добро припремљени. То је нешто што раније нисам знао. Сваки пут сам импресиониран тиме колико добро свирају. Када је Албена дошла у Беч и почела да ради с оркестром, она је требало да се адаптира на бечки стил свирања. И могу рећи да се она врло брзо снашла и постала један веома драгоцен члан оркестра.“
Првог јануара скоро свака породица у Европи и шире ужива у извођењима на Новогодишњем концерту Бечке филхармоније.
Како је знати да те цео свет гледа?
„Веома је стресно. Упркос томе што музика звучи веома лагано, срећно и позитивно, музичар треба да буде веома опрезан да не погреши и да је заиста добро одсвира. Штраусову музику треба свирати веома, веома добро. Ако није у правилном темпу, уз тачну артикулацију или дух, она може да буде досадна. Али када се свира у правилном темпу и духу, она ће буквално полетети! А ова граница је веома танка.“
Диригент концерта 1. јануара 2025. године биће Рикардо Мути. А Рајнера Хонека ћемо видети на Новогодишњем концерту 2026. г.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: salzburgerfestspiele.at, Facebook / Plamena Mangova, wienerphilharmoniker.at, ЕПА/БГНЕСS
Мушка камерна формација "Светоглас" обележава значајан јубилеј – 15 година постојања, које ће прославити концертом 17. децембра у Софији. Четворица изузетних певача – Данијел Спасов, Станимир Иванов, Николај Бојанов и Милен Иванов – позната по свом..
У најчаробније доба године, магични ликови и приче оживљавају у првом бугарском божићном мјузиклу "Бата Божић". Овај мјузикл доноси незаборавно емоционално путовање до Планете Божић, где се све жеље остварују и свака мисао добија на важности. И прича..
Магију Божића донеће Вокална група Радиодеца на свом божићном матинеу 14. децембра, у суботу, од 11 часова у Првом студију БНР-а. Под диригентском палицом Илине Тодорове, публика ће имати прилику да чује омиљене божићне дечје песме. Водитељка програма..
Мушка камерна формација "Светоглас" обележава значајан јубилеј – 15 година постојања, које ће прославити концертом 17. децембра у Софији. Четворица..