De Là Trâp – ово звучно име је ове године привукло пажњу љубитеља хип-хоп културе и код нас. Само у два месеца заједнички пројекат "333" са популарним репером 100 Кила прикупио је скоро милион прегледа на једној од мрежа за дељење видеа. А иза De Là Trâp-а стоји Марин Маринов – млади Бугарин који је студирао и радио у Америци. У време пандемије коронавируса почео је да више мисли на своје најмилије у Бугарској и од тада све више времена проводи у домовини.
За рад у сфери хип-хопа определио се након што је неколико година провео у Мајамију, на Флориди, где је упознао неке познате америчке музичаре. Пре Мајамија живео је и школовао се у Чикагу. Тамо се још као дете настанио са својим родитељима, а када је напунио 18 година, одлучио је да живи самостално. Негде из тог времена је и његов надимак De Là Trâp. Дали су му га људи са којима је радио у Чикагу, али је током година De Là Trâp постао много више од надимка, каже нам Марин. „De Là Trâp су предузетнички послови. Одлучио сам да се тако назовем, али и многи други људи би могли да препознају себе у ономе што радим и ономе о чему репујем“, каже репер.
„Рођен сам у Софији, а када сам био у другом разреду, са мојим родитељима сам се преселио у Чикаго – наставља своју причу Марин. – У Чикагу сам живео до пре 8 година, након чега сам се настанио у Мајамију. Међутим, у време коронавируса, када су у САД мере пооштрене, решио сам да се вратим у Бугарску, да бих био поред својих бака и посветио им више пажње. Као дете нисам могао да будем са њима, а мисао на домовину ме никада није напуштала. У Америци сам завршио средње образовање, студирао на универзитету, радио сам, али стално ме нешто вукло у Бугарску. И зато сам увек гледао да дођем, био сам тужан и недостајала ми је Бугарска, ако дуже од годину дана не дођем. А већ око 4 године више живим у Бугарској него у САД.
Иако је из Софије, De Là Trâp живи у Пловдиву. Тако може да проводи више времена са својим бакама, али град га привлачи и топлијом климом, мањим саобраћајем и локацијом – усред Бугарске, одакле су удаљености до већих градова земље готово исте. Тражимо од њега да упореди живот овде и у Америци, као и да каже да ли су САД још увек земља неограничених могућности – онаква, какву су је наши родитељи доживљавали.
„Истина је да могућности зависе од перспективе човека. И у Бугарској постоје могућности ако неко сагледа ствари из другог угла и буде упоран. Наравно, у САД је плафон много виши јер је и тржиште знатно веће. Али веома је важно како гледате на свет, из које перспективе. Амерички сан је некада био имати породицу, сопствену кућу и посао који пружа сигурност. Данас није баш тако. Не постоји посао који гарантује сигурност, јер је време динамично. Имао сам прилику да видим многе могућности Америке и захвалан сам на томе. Када сам се из Чикага преселио у Мајами, преда мном се отворио много већи хоризонт.
Бавио сам се рачунарском техником, хардвером, криптовалутама, радио сам у сфери маркетинга и рекламе, забаве. Мајами је другачији свет. Тамо су неограничене могућности, луксузни живот, скупи аутомобили... И сама чињеница да човек види људе који себи могу да приуште такав живот, мења његов поглед на свет. То му некако отвара очи и показује да је овај живот достижан.“
Сада се De Là Trâp нада да ће ову животну филозофију успети да примени и код нас, а једна од области у којој се већ развија јесте хип-хоп. Управо у Мајамију је Бугарин упознао људе из музичке индустрије, који су га инспирисали да настави да се бави шоу-бизнисом. Један од његових бугарских идола је репер 100 Кила.
„Идеја је да када моја музика почне да генерише више новца, половина зараде иде у племените сврхе. Ово неће потпуно променити Бугарску, али замишљам нешто попут покрета који би убедио људе да можемо да поправимо своју домовину сопственим снагама и средствима. Чак и ако то не зависи само од новца. Дати добар пример, инспирисати младу особу својим радом или једноставно учинити нешто добро, од огромног је значаја.“
Фотографије: Лична архива De Là Trâp-а
Превела: Албена Џерманова
Чим запада први снег, Веска Чернева се баца на посао и тако почиње да се рађа њена бела бајка. Помоћу најобичнијих маказа и папира до сада је израдила преко 5.300 раскошних снежних пахуља, што није пошло за руком још никоме на свету. У ствари, њен се..
Албански писац, преводилац и друштвени посленик Милена Селими, која је од јуна о.г. представник бугарске националне мањине у Одбору за нациоалне мањине у Албанији, потиче из мешовите породице – отац јој је Албанац, а мајка – Бугарка. Њена мајка – Јанка..
Бугарин Марин Григоров у првим је данима октобра препливао руту око њујоршког острва Менхетн. Водена траса је дуга 47 км и позната је под називом „20 мостова“. Ради се о најдужем регулисаном једнодневном пливању на отвореним водама на свету. Пливање око..