У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си.
Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се емитује у 120 земаља света. Као историчарка, списатељица и аутор документарних серијала, она је суоснивачица компаније SandStone Global, чије продукције попуњавају ударне термине на каналима као што су BBC, National Geographic, Viasat History, Discovery, Amazon и Netflix. Ипак, њен највећи дар је умеће фасцинантног начина приповедања.
Током презентације у амбасади, која је изазвала велико интересовање, проф. Хјуз је открила како су настајале епизоде, износећи детаље о својој вези са Бугарском, што је било праћено импресивним видео-секвенцама. Прва епизода, снимљена 2023. године, обрађује знаменитости као што су Казанлашка гробница, Бузлуджа, Пловдивска базилика, Хераклеја Синтика, Рилски манастир, Рилска језера и Археолошки музеј у Варни, где се чува најстарије обрађено злато на свету, Варнеско језеро. Такође, приказани су и традиционални нестинарски обреди у селу Кости, као и јединствени свадбени обичаји у Рибнову.
Друга епизода, снимљена у априлу ове године, доноси приче о Пловдиву, Великом Трнову, Белоградчику, Созополу и пећини Магура. Међутим, проф. Хјуз не намерава ту да стане, што наговештава још нових истраживања и снимања у Бугарској.
„Вратићу се у Бугарску да снимим два лепа филма о Софији и Пловдиву. Живећу у овим узбудљивим, модерним градовима и истовремено путовати кроз време, откривајући њихово наслеђе и корене уз помоћ савремене технологије и приступа археолошким налазиштима“, изјавила је британска документаристкиња Бетани Хјуз за БНР.
„То је нови пројекат под називом „Најзначајнији градови на Земљи“. Како из њега изоставити Бугарску ? Значај Софије и Пловдива као културних центара кроз различите цивилизације је огроман. Чврсто смо решени да остваримо овај план у 2025. години“, открила је Бетани.
„Финансије су као слагалице. Добијамо подршку од медија и канала који емитују емисију, међународних дистрибутера и локалних власти. Искрено, нисам баш добра пословна жена и често радим бесплатно или уз одложена плаћања. Али када је нешто добро и важно, од кључног је значаја да се то и реализује. Зато ћемо дати све од себе да направимо ове филмове.“
Упитана шта би истакла као посебно у Бугарској, истраживачица светског реномеа поделила је своје одушевљење:
„Тешко је издвојити једну ствар јер постоји толико много тога. Обожавам топао пријем који добијам у овој земљи. Волим космополитски дух Бугарске. Посебно ми се свиђа што овде можете видети трачку, грчку, римску, византијску, отоманску и бугарску културу, све на једном месту. Фасцинира ме чињеница да је ово земља и нација која не само да је на раскрсници Истока и Запада већ је и створила културу која их обједињује. Бугарска је веома посебно место. Част ми је што радим са бугарским археолозима и историчарима, и учинићу све што је у мојој моћи да приче о овим невероватним културним наслеђима приближим широј светској јавности. Рад у Бугарској за мене је задовољство. Узбуђена сам јер сам управо сазнала да је моја књига Седам светских чуда старог света преведена на бугарски језик.“
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана ШатрићДани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..