Први јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан, јер Бугарска православна црква слави Светог Василија Великог, васељенског оца и учитеља. Празник је такође повод за славље хиљада Бугара који носе имена Васил, Васко, Василка, Василена и друга, с обзиром на то да на овај дан славе свој имендан.

• Време је да спремимо поруке за срећу за новогодишњу питу

Бугари и данас негују древне обичаје везане за дочек Нове године и први дан у календару. Новогодишња трпеза је посебно раскошна, а обавезни елементи су месо, вино, орашасти плодови, воће, новогодишња баница са порукама и чесница са новчићем, која открива ко ће из породице имати највише среће у предстојећој години. Један од најраспрострањенијих обичаја је посећивање родбине и пријатеља, уз упућивање жеља за здравље, успех и срећу.

Домови морају бити чисти и уредни, док старо народно веровање каже да за дочек Нове године треба обући најлепшу нову одећу како би година била плодоносна и пуна изобиља.

„Вечера се трећи пут у години 'кади' 31. децембра, након што се то претходно учини прво на Игњатијевдан (20. децембра), а затим на Бадње вече. Кађењем куће угљем и тамјаном, према народном веровању, терају се зле силе које лутају у ово доба године“, објашњава етнографкиња Марија Бојанова из Посетилачког центра Етнографског музеја у Софији.

"Период ‘мрсних дана‘ и даље траје – завршава се 6. јануара, на Богојављење, дан крштења Исуса Христа, када, према веровању, постаје неуништив за нечисте силе. Тада се оне повлаче, али овај прелазни период, познат као ‘мрсни дани‘ дубоко је повезан са новогодишњим обичајима и симболиком. На празничној трпези неизоставни су баница са скривеним порукама, чесница са новчићем и друге симболичне намирнице. Сматра се да ће особа која пронађе новчић имати срећну годину. Посебну улогу имају и пупољци дреновог дрвета који се стављају у баницу, а носе симболичне поруке за сваког члана породице.

Осим тога, прорицање судбине помоћу ораса важан је део празничне традиције. Према томе какво је језгро ораха – здраво или покварено – предвиђа се каква ће бити година за онога ко га изабере. Један од најстаријих обичаја је и гатање из љусака лука. Узима се дванаест љусака, по једна за сваки месец у години, у које се ставља со. Љуске се остављају преко ноћи, а ујутро се проверава – тамо где се со истопила предвиђају се влажни месеци, док љуске у којима је со остала сува указују на сушне периоде."

Неки од старих обичаја преживели су до данашњих дана, али многи су на ивици заборава. Један од њих, везан за ноћ уочи Васиљевдана, оживљавамо кроз причу Марије Бојанове из Етнографског музеја:

„Важно је напоменути да се 31. децембра увече изводи обичај зван ладување. Девојке из села се окупљају и свака од њих у бакарни котлић ставља прстен, наруквицу или неки други комад накита. Котлић се потом покрива црвеном тканином и оставља да преноћи испод руже, под звездама.

Ујутро, 1. јануара, најмлађа девојчица у селу, која мора бити последње рођено дете у породици, из котлића један по један вади комаде накита, проричући која девојка ће се удати за којег момка.“

Са доласком Нове године, сурвакари су кретали у обилазак. Њихове застрашујуће маске и звекет звона испуњавали су празничне улице.

„У данашње време, због промене календара, сурвакари се појављују у ноћи између 13. и 14. јануара – да би заштитили људе од злих сила“, објашњава Марија Бојанова.

Како додаје, последњих година све је израженије интересовање Бугара за оживљавање старих обичаја, веровања и пракси. „То се види, између осталог, у броју књига које се баве овом тематиком. Међутим, важно је знати да нису све те публикације поуздани извори“, упозорава она.

Она наглашава да су вера и позитивне мисли кључне за будућност. „Нека 2025. година донесе мир, здравље и благостање свим људима широм света!“ поручила је Бојанова.

Прочитајте још:

• Живи и здрави били, догодине, догодине и заувек!

• Сурва, весела година, живи и здрави били!

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, БГНЕС, БНР-Варна, etropole.bg, архива