Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Уроните у магију „Сурве“

Спектакуларно отварање Фестивала „Сурва 2025“

20
Фотографија: surva.org

Овогодишње, 31. издање Фестивала игара под маскама „Сурва“, у Пернику, одржаће се 24, 25. и 26 јануара. Као и у претходним годинама, окосницу најбучнијег и најживописнијег зимског фестивала у Европи, чине сурвакарске групе из околине Перника. Поред сурвакара, током три дана Фестивала, на тргу у Пернику играће и кукери, бабугери, џамалари, русалије, мечкари и још многи други чудновати ликови.


Учествоваће преко 12.000 носилаца традиције из Бугарске, као и 20 група из земаља Западне Европе и Балкана. Поново нам долазе групе из Италије, Шпаније, Португала, Северне Македоније, Србије, Румуније, Грчке и наравно наши пријатељи из Словеније. Они су миљеници публике“, изјавио је у интервјуу Радио Бугарској Адријан Скримов из Општине Перник. Он је нагласио да је и ове године број деце међу учесницима рекордан –  близу 2.000 и додао да то показује да се традиција не само чува, већ и развија. Скримов је рекао још да радује то што је учесника све више и прецизирао да ове године долази 10 нових бугарских група, које су учествовале у дефилеу пре више од 30 година или уопште нису учествовале, јер су новоосноване.


Такмичарски програм почиње већ првог фестивалског дана, 24. јануара, а први на њему је омладински дефиле под називом „Сурвакаријада“ у којем ће учествовати групе скоро свих школа у Општини Перник. На програму Фестивала су и занимљиве пратеће манифестације: радионице, изложбе, изложбени базар, научна конференција, концерти…


И ове године очекује нас спектакуларно отварање Фестивала, које је планирано за петак од 18,00 ч. Преко 250 плесача, певача, акробата, жонглера ватром и сурвакара учествоваће у спектаклу „Сурвакарске мистерије“. Према информацијама организатора, церемонија отварања се може пратити на Фејсбуку или на Јутјубу.


„Наравно, Фестивал се развија. Сви који би желели, а не могу да буду са нама, фестивал могу да прате преко наше онлајн платформе и преко наше Фејсбук странице, а за становнике Перника дефиле ће преносити уживо локална телевизија“, најавио је Адријан Скримов.


Уроните у магију „Сурве“, позивају организатори и додају: Биће страшних, језивих маски, гласних звона и клепетуша – да истерамо зло! Биће магичног плеса и занимљивих ритуала – да утерамо добро!


Прво издање фестивала „Сурва“ одржано је 1966. године. Тада је било 700-800 учесника из околине Перника, али је од 1985. године "Сурва" већ Међународни фестивал. Десет година касније град је постао члан Федерације европских карневалских градова, а 26. јуна 2009. године Перник је проглашен Европском престоницом традиције сурвакара и кукера. Крајем 2015. године зимски бугарски фолклорни празник „Сурва“ уврштен је на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Прочитајте још:



Фотографије: surva.org, БГНЕС

Уредила и превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мултимедијални пројекат представља историју и гласове БНР

Данас, 25. јануара 2025. године, навршава се 90 година од оснивања БНР. Указом цара Бориса Трећег од 25. јануара 1935. године радиодифузија у Бугарској је постала државна својина. Наша медијска кућа обележава годишњицу низом..

ажурирано 22.1.25. 11.16

Елизабет Блајкер из Швајцарске: Бугарска мора остати аутентична да би привукла европске туристе

Захваљујући свом доприносу у популаризацији Бугарске као туристичке дестинације у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, међу добитницима годишње награде за професионална достигнућа у туризму које је крајем прошле године доделила Бугарска хотелијерска и..

објављено 21.1.25. 12.30
Споменик арх. Дабку Дабкову у центру Варне

150 година од рођења архитекте Дабка Дабкова, који је оставио снажан печат у урбаном пејзажу Варне

Општина Варна обележава 150 година од рођења великог архитекте Дабка Дабкова (21. јануар 1875 – 8. април 1945). Поводом овог значајног јубилеја, Христијан Облаков, аутор емисије „Архитектура старе Варне“ и двеју књига посвећених овом архитекти, данас у..

објављено 21.1.25. 08.25