Георги Грозев каже да га је музика сама открила, да је почео да се бави музиком као у шали. Он је студент – студира класичну музику на Краљевском конзерваторијуму у Генту (Белгија) и барокну трубу у Бриселу. Лауреат је многих националних и међународних такмичења. Имао је концерте на три континента и наступао у престижним концертним дворанама као што су "Карнеги Хол" у Њујорку, "Бозар" у Бриселу, "Краљица Елизабет" у Антверпену и "Тонхале" и Диселдорфу. Каже да је увек много теже вратити се кући него отићи на неко друго место, где те публика не познаје. Сања да музика учини свет лепшим.

"Белгија је била природни наставак мог школовања у Бугарској. Много тога сам научио у Бугарској, од мог професора Пенча Пенчева. Чак смо у разговору са њим, при крају мог школовања на Музичкој школи у Пловдиву, обојица сасвим природно дошли до закључка да би можда било добро да наставим да се школујем негде ван Бугарске. Конкурисао сам за упис на неколико места, али сам се определио за центар Европе – Белгију. Ступио сам у контакт са професорима белгијских конзерваторијума – у Бриселу, Генту и Антверпену, а на крају сам одлучио да конкуришем за упис на Конзерваторијуму у Генту, јер је несумњиво постојала синергија између мене и мог професора трубе, што је изузетно важно у таквим личним односима."

Георги Грозев има 22 године, а већ је остварио низ успеха. Какав је осећај ступити на велику сцену?

"На крају крајева, оног тренутка када сте на лицу места и морате да изведете одређени концерт, морате знати да је посао већ завршен. Главна припрема и цео овај процес – године рада и труда, већ су прошли. И у већини случајева ја уживам у овим тренуцима. Истина је да ако говоримо о великим светским, европским и било којим другим сценама, као и о онима у родној Бугарској, рекао бих да је вратити се кући увек теже него отићи негде другде где те публика не познаје. Одговорност да то буде заиста најбољи наступ из разлога што су у публици људи најближи твом срцу, увек носи своје ризике", – каже Георги.

Да би се издржавао док студира у Белгији, Георги ради на неколико места. Ево шта нам је рекао:

"Времена су таква да, нажалост, студенти тренутно нису највећи приоритет светске политике, европске политике, политике било које земље. Чак и ако погледамо и Бугарску, па и Белгију. Тако да су ово тешка времена, не само за мене, већ за сваког студента који студира у иностранству – мора да покрива све своје трошкове – да плати кирију за стан или смештај у студентском дому, да плати режије...Трудим се да што више помогнем мојим родитељима радећи у музичкој библиотеци Конзерваторијума. Држим часове трубе на разним академијама у Белгији, углавном у Генту.Предајем и приватно.Имам и неколико вокалних ансамбала којима диригујем.У ствари, радим од свега по мало, или од свега по много, како би моје образовање и свакодневни живот у Белгији били обезбеђени. Јер није лако – не само мени, већ сваком студенту који је одлучио да студира ван Бугарске".

О чему сања млади музичар и да ли су његови планови за будућу музичку каријеру повезани са домовином?

"У сваком случају Бугарска је мој дом. Ево, имао сам концерт са Симфонијским оркестром из Сливена. У ствари, увек ћу се враћати у свој дом, ако не због другог, онда бар због својих родитеља у мом родном граду Пловдиву. По мени, музичар не треба да буде ограничен границама једне земље, али је Бугарска на листи места у којима бих радо наступао."

Фотографије: Георги Грозев - лични архив, Golden Classical Music Awards, Симфонијски оркестар у Сливену

Превела: Албена Џерманова