Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава прекретницу у борби против климатских промена, ако човечанство жели да испуни дугорочни циљ и ограничи пораст температуре на највише 1,5 степени Целзијуса до краја века. Ова година је од пресудног значаја – до њеног краја емисије штетних гасова морају почети да опадају. Каква је стварна климатска ситуација и да ли имамо довољно снаге и средстава да зауставимо разарајући утицај који остављамо на планету?
Природни процеси климатских промена снажно су деформисани и замаскирани економским активностима човека, подсећа нас климатолог и професор на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски“ проф. Георги Рачев. Оно што је забрињавајуће јесте брзина којом се ове промене дешавају, јер су последњих 20 година најтоплије од када се врше метеоролошка мерења. Климатолози предвиђају да ће за још 5-6 година моћи са сигурношћу да потврде да је клима трајно измењена.
Промене уочавају чак и млађе генерације.
„Раније су се у Софији често могли видети врапци, а и клима се значајно променила. Приметила сам то чак и ја током својих 17 година живота. Сећам се да је зими било много више снежних дана. Сада су реткост, и ако се овај тренд настави у будућности, биће заиста тужно што у Бугарској више нећемо имати обилне снежне зиме и прилику да се поносимо тиме што можемо да доживимо сва четири годишња доба“, истиче девојка која је заинтересована за еколошке теме и учествује у пројекту сличне тематике заједно са својим вршњацима из бугарске школе у Риму.
„Суочени смо са проблемом глобалног загревања, јер је сав наш напредак заснован на једном веома суровом закону – закону енергије, која мора бити лако доступна и обилна“, истиче климатолог. Да би објаснио размере проблема, објашњава како се ваздушне масе крећу широм планете:
„Када Европа загађује ваздух, он долази код нас. Ми га ‘обогаћујемо’ својом економијом и шаљемо даље у Индију и Кину. Тамо, као велики потрошачи угља, додају још загађења и шаљу га преко Тихог океана у САД. Американци затим испуштају своје емисије и шаљу их преко Атлантика назад у Европу. Сви смо заједно у истом кошу. Ако нема ваздуха за вас, неће га бити ни за премијера, ни за милионера... Дишемо исти ваздух као и последњи бескућник. То нас чини слободнима и једнакима. Зато није могуће да једни уводе ограничења, док други настављају да ложе угаљ. Морамо деловати заједно.“
Иако су економије главни узрок штетних емисија, без економског просперитета еколошки циљеви су неоствариви – истиче Георги Рачев и додаје:
„На Конференцији УН о климатским променама у Паризу (2015) постигнут је веома добар консензус, али у разговорима није учествовао ниједан климатолог. Све одлуке донели су економисти и политичари. Политика је концентрисани израз економије – ако нема економије и профита, ако се не плаћају порези, одакле ћете узети новац за остварење еколошких и климатских циљева? Они су изузетно скупи! Храна, енергија и кретање – то су темељи људског просперитета, и зато морамо веома пажљиво размишљати о еколошким циљевима. Ако економија пропадне – не можемо ништа учинити. Неће бити новца за спасавање животиња и заштиту животне средине. А ако ми струја постане прескупа, почећу да ложим старе патике и извадићу из подрума бабину пећ да се загрејем.“
Још једна важна ствар – обичан човек има кључну улогу у успоравању климатских промена. „Он поседује слободну вољу да изабере чега ће се одрећи, као и моћ да успори климатске промене својим утицајем на тржишну економију“, истиче проф. Рачев и додаје да медији, а посебно радио, такође могу допринети мотивацији људи да предузму личне кораке ка зеленијој будућности.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Ани Петрова, unesco.org, БГНЕС, Pixabay, Greenpeace UK, Ројтерс, WHO
У јеку кампање за плаћање пореза за протеклу 2024. годину, Национална агенција за приходе (НАП) подсетила је инфлуенсере, блогере, влогере и друге креаторе онлајн садржаја, као и кориснике који своје производе и услуге продају путем друштвених мрежа,..
На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири..