„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ – овако песник и револуционар Христо Ботев описује свог пријатеља Васила Левског. Према другим савременицима Апостола слободе, чак и када је путовао у вези са својим револуционарним радом, Левски је стално певао и прилагођавао текстове песама мелодијама које је већ знао.

У својој малој бележници Левски је поред важних тренутака из своје свакодневице записивао и песме.

• Мала бележница Васила Левског – универзум који открива различите аспекте личности Апостола

Песме, које налазимо у бележници, су биле популарне у доба националног препорода Бугарске, каже фолклориста и певач Данијел Спасов. Међу њима, одмах на првим страницама, је тропар свете браће Ћирила и Методија. Знамо да је Левски био и црквени појац. Лепо је певао „Достојно јест“ и тропар свете браће. У малој бележници има и других песама, као на пример „На растанку“, Христа Ботева.

„Има још једне песме, чији је текст, по мом мишљењу, веома емотиван – ˈУвек на те мислим, наноˈ“, прича Данијел Спасов и додаје:

„За мене је мала бележница Левског део његовог духовног наслеђа. У њој можемо наћи многе ствари. Али оно што ме је пре много година заиста изненадило јесте да су тамо написани текстови песама које су у то време биле популарне, које су се тада певале и које је он сам певао. Ово је заиста део његовог унутрашњег духовног света“, рекао је Данијел Спасов.

„Не певај, славује“ је песма са којом повезују последњи тренуци Левског.

„Према једној легенди, коју је у околини Софије записала истакнута бугарска фолклористкиња Рајна Кацарова, пре него што је обешен, Левски је певао, имао је ову храброст и духовност. Природно је било, да пред присутним Турцима, да би га разумели, пева на турском језику, а не на бугарском. Бугарка која је сачувала сећање на ову драматичну епизоду била је слушкиња у дому турског бега у Софији и одгајала његову децу. Њен господар ју је обавезао да присуствује погубљењу Левског“, каже Данијел Спасов.

„Вешање Васила Левског“, сликар - Борис Ангелушев, 1942.

„Старија жена која је ову причу испричала Рајни Кацаровој, је бака Петкана Хашова. Она је ту песму отпевала на турском. Када смо снимали филм БНТ „Песме Апостола“, ми смо је превели на бугарски. Текст је необичан, драматичан:

Фотографије: militarymuseum.bg, БТА, БНТ, архив

Превела: Албена Џерманова