Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска 3. марта слави Слободу

Фотографија: архивa

Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања.

Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан 19. фебруара 1878. године по старом календару, ставља тачку на Руско-турски рат (1877-1878). Овај документ предвиђа оснивање аутономне трибутарне Кнежевине Бугарске, која је била у обавези да плаћа данак султану.

„Потписивање Санстефанског мировног уговора“, гравура

Међути, Енглеска и Аустроугарска изјасниле су се против овог прелиминарног мировног уговора те је у јулу исте године потписан Берлински споразум, чиме је наша земља подељена на пет делова.

Ослобођење Бугарске први пут је обележено 1879. године у Великом Трнову, када је егзарх Антим I, тадашњи председник Уставотворне народне скупштине, одслужио парастос у храму Пресвете Богородице у присуству народних посланика и грађана. Од 1888. године, 3. март се званично слави као Дан ослобођења Бугарске од османске владавине.

Грађани 3. марта полажу венце и цвеће на споменик борцима који су пали за ослобођење Бугарске, служи се парастос и молебан, одржава се свечано постројавање јединица војске.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Одајемо почаст светом патријарху Јефтимију као покровитељу целог бугарског народа

Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..

објављено 22.10.24. 11.08

Свети Јован Рилски – један од највољенијих и најпоштованијих бугарских светаца

Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..

објављено 19.10.24. 10.05

Почињу Горешњаци

У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..

објављено 15.7.24. 10.35