"Вијугаве улице, неправилна и немогућа камена калдрма, живописне куће са балконима и истуреним крововима, који се скоро дотичу изнад тесних сокака... Ту и тамо понека европска зграда контрастира с локалним кућама и дућанима." Такви су први утисци о Софији 1887. године грофа Робера де Бурбулона, секретара бугарског кнеза Фердинанда.
Две године касније француски аристократа ће забележити: "Оно што је заправо изненађујуће и задивљујуће је напредак земље. Софија се претвара у леп град... Широке улице, лепе куће, продавнице, кафићи... Железничка станица је дивна... У процесу изградње су Народна банка, градоначелништво, археолошки музеј. Град је непрепознатљив! Софија је у јеку стравичне по својим димензијама грађевинске грознице... Куће граде и најсићушнији чиновник, и последњи слуга..."
Занимљиве успомене Бугара, утиске странаца и фрагменте путописа о прошлости бугарског главног града нуди књига "Софија ХV – ХХ век", коју је објавила Софијска библиотека поводом 130. годишњице од избора града за престоницу 1879. године.
"Књига представља текстове, који приказују атмосферу старе Софије – прича Ана Анастасова, начелник одсека за завичај Софијске библиотеке. – Она је у два дела, при чему се други може назвати стручним, пошто је то у ствари библиографија путописа страних путешественика о Бугарској, у том броју и о Софији. Навели смо и дела где се могу прочитати подаци о граду. Најстарији путопис је из 1433. године једног француског путешественика.
А текстови, преко којих покушавамо да учинимо књигу занимљивијом и
приступачнијом широком кругу читалаца, односе се на време од проглашења Софије за главни град до краја Другог светског рата. Одабрали смо занимљиве домаће и стране написе. Неки од њих, попут текстова аустроугарског археолога, географа и етнографа Феликса Каница и чешког историчара и бугарског политичара Константина Иречека су познати свима, док су други помало заборављени. Има и неколико путописа који су први пут преведени на бугарски језик. Међутим, сви су ти текстови из књига, периодике или других извора, део богате архиве Софијске библиотеке."
Г. 1931. амерички путешественик и новинар Рубен Хенри Маркхам, специјалан изасланик на Балкану, пише о Софији: "...последње пола столећа ју је темељно преобразило и претворило је у један од највећих и привлачнијих градова на Балкану. Она расте изванредно брзо, тако да њено становништво са 102.812 житеља у 1910. години ... данас броји 230.000 људи... Живот у Софији је веома тачан одраз духа и психе људи. Он није екстравагантан и ни у једној продавници нећете наћи обиље луксузне робе. Градски начин живота не може се окарактерисати као бујно весеље и после поноћи улице су тихе... Најбучнији часови су у рано предвече, када су дућани и канцеларије већ затворени, а сви млади људи, елегенатно одевени, шетају најлепшом Софијском улицом "Цара Ослободиоца".
"За читаоце сигурно ће бити веома занимљиво да се упознају са утисцима страних дописника, који су радили у Софији – наставља Ана Анастасова. – Њихови чланци о нашем граду у раскораку су са свим што чујемо данас. А наиме, да је Софија један изванредно чист град, са широким, просторним булеварима, да су њени становници веома дисциплиновани, благи и мирни. Странци завиде Софијцима на њиховом задовољном изгледу, срећи и скромности. То се односи на 30. и 40. године, када је градоначелник био инж. Иван Иванов и када се Софија брзо разрастала. Тада су подигнуте многе значајне и дан данас јавне зграде и приватне куће. Уређење града заиста је импресионирало странце."
Илустрације и старе слике у књизи сведоче о развоју града у XIX и ХХ веку. А премијера издања у Софијској библиотеци била је пропраћена изложбом старих фотографија, репродукција, текстова странаца о Софији. Књига је објављена уз финансијску подршку Софијске општине и биће поклоњена свим софијским школама и читалиштима.
Превод: Александра Ливен
Витрина са малим заветним огледалима део је изложбе посвећене женској лепоти у древности, која је поводом 8. марта – Међународног дана жена, приређена у Археолошком музеју у Бургасу. Наслов изложбе гласи: "Каприци у антици. Погледај огледало"...
У суботу, пред Месне покладе,обележавамо Велике задушнице као знак сећања на све преминуле. Задушнице су дани у Православној Цркви посебно посвећени молитви за покојне и увек падају у суботу. У храмовима се служи Заупокојена света литургија и..
Споменици чувају сећање на важне догађаје из прошлости. Већина њих прича о самопожртвовању, о земљи натопљеној крвљу хероја који су бранили отаџбину. Хроничари прикупљају ове делиће историје и слажу их у слику времена. Током година, и у зависности..
Првог маја 1879. године у оптицај су пуштене прве бугарске поштанске марке које су у то време звали „сантими,“ јер им је номинална вредност износила 5..
Данас ће у подбалканском градићу Клисури реконструкцијом историјских догађаја бити обележена 148. годишњица Априлског устанка – прекретнице у борби за..