Света Петка‚ како пише у њеном житију‚ била је бугарског рода. Наводи се да је Параскева рођена у 11. веку у Епивату‚ месту између Солинаврије и Цариграда у Малој Азији. Њени родитељи‚ побожни и имућни хришћани‚ имали су осим ћерке и сина који се за њиховог живота замонашио‚ поставши касније знаменити епископ.
Ћерка Параскева провела је свој живот у посту‚ молитвама Богу и служењу људима и зато јој одају пошту хришћани у Бугарској‚ Србији‚ Румунији и Грчкој. "Друкчије не бих могла живети" – рекла је она једнога дана‚ када је излазећи из цркве свукла скупу одећу и поклонила првом сиромаху кога је срела на свом путу. Она је то чинила неједном‚ а по родитељској смрти напустила родни дом и почела да живи подвижничким животом. Прво је отишла у Цариград‚ а затим се поклонила Гробу Господњем у Јерусалиму и отишла у Јорданску пустињу‚ где је испоснички живела све до старости‚ тачније‚ све док је чудесни глас с неба позвао да се врати у родни град. Умрла је у Епивату две године по повратку из Јорданске пустиње – у самоћи коју је проводила у молитвама.
После њене смрти њено тело је остало непромењено‚ није иструлело и те мошти је 1238. године бугарски цар Иван Асен наредио да се пренесу у престоницу Бугарске – Трново. Цар и тадашњи бугарски патријарх свечано су дочекали мошти.
Г. 1393. Турци су освојили Трново. Мошти су онда пренете у Видин‚ а када је три године касније и он пао под турско ропство‚ светитељкине мошти су однете у Београд‚ а касније – у румунски град Јаш‚ где се и данас налазе.
***
Данас бугарски народ прозива свету Петку – Трновску или Бугарску. Само у Софији три цркве носе њено име. У самом центру Софије где је једна од цркви посвећених светој Петки‚ већ вековима избија вода коју народ сматра чудотворном и назива је извором свете Петке‚ лековитом за време болести.
14. октобар – празник Свете Петке‚ свечан је дан и у свим осталим црквама широм земље.
***
Петковдан‚ како се у народу назива тај празник – на почетку је јесење-зимских хришћанских празника у народном календару. А Петковдану обично се врши оплођивање стоке. У то време жене ништа не раде како би се родила здрава и расна стока. Зато деле комшијама и родбини свеже печене погаче. Забрана радити о празнику везана је и за представу о петом дану недеље који се сматра једним од лоших дана у седмици. По традицији Петковдан ставља почетак породичним славама. Широм Бугарске припремају се курбани и специјални обредни хлебови. То се ради како би се омилостивиле снаге природе и подземног света од којих човек очекује плодност‚ здравље и благостање.
Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...
Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног..
Јединствена статуа из римског периода Одесоса, за коју се претпоставља да датира с краја 2. и прве половине 3. века, пронађена је приликом грађевинских радова у близини железничке станице у Варни, саопштили су археолози из Регионалног историјског музеја..
У навечерје светлог празника Рођења Христовог, на Бадње вече, Његова светост патријарх бугарски и митрополит софијски Даниил, упутио је своју поруку свим..
У ишчекивању Христовог рођења, православна црква отвара своја врата за данашња богослужења која најављују испуњење тајне оваплоћења. „Позивам све..