Лепо народ каже: „Здравља, живота и лепог времена никад доста”. И још: „Здравље је највеће богатство”. Да би стекли и чували то непроцењиво благо, Бугари су установили бројне празнике и ритуале везане за њих. Неки се обреди и данас обављају, а пре свега из љубави према традицији и са вером да, ако не помогну неће ни одмоћи. Према календару Бугарске православне цркве 10. фебруар је дан Светог свештеномученика Харалампија који је примио мученичку смрт за веру Христову, а који је у народу сматран господарем свих болести.

У различитим областима Бугарске празник Светог Харалампија је познат под разним именима –Хараланпеј, Араланпеј, Кугиндан. До почетка 20. века он је био веома популаран у Североисточној Бугарској, Тракији, на подручју Родопа и у насељеним местима у близини планина Рила и Пирин. У неким селима поштује се и данас. У нашем народу се некад говорило: „Араланпеј прекађује земљу”, јер се она тако загрева и може да се обрађује. Најважнија је, међутим, власт Св. Харалампија над болестима. „Он шаље болести људима и отима их, одводивши их на пуста места где их држи затворене.” А најстравичнија од њих је куга коју је светитељ, како казује легенда, везао са 9 синџира. Под утицајем народне вере, на иконама је Свети Харалампије приказан како туче кугу. Веровало се да се она појављује у лику маторе и ружне жене, ћупаве косе и са дугим ноктима. Била је толико стравична да ко год би је видео, умро би. Свети Харалампије никад није уводио кугу у куће удовица и сирочади, а само тамо где је било издајица, лопова и лоших људи. По бугарској народној митологији та ужасна болест је настала на дан Св. Атанасија који се у бугарском народном календару зове Атанасовдан и слави се 18. јануара. Кренула је по свету, али ју је Св. Харалампије оковао и умирио. Друга легенда казује да су Св. Антоније и Атанасије победили страховиту старицу. Зато се и данас, у неким насељеним местима о дану Светог Антонија /17. јануара/ обављају исти ритуали, карактеристични за празник Светог Харалампија.

У бугарској фолклорној митологији све људске болести и патње имају тајна имена. У народним бајкама и легендама то су невидљива створења која живе на крају света – тамо где господаре виле и друга митска бића. У великом броју народних песама могу се пропратити неизбрисиви трагови које су у народној свести остављале епидемије болести. То је услед честе појаве епидемија куге, колере и других болести. Према народном веровању, болести су Божја казна за почињене грехе, оне долазе и одлазе по Божјој вољи. Зато су људи настојали да ове више силе умилостиве специјалним празницима, уз даривање магијских предмета и приношење хране. На дан Светог Харалампија жене устају рано и месе једну велику или три мање погаче. Оне деле погаче за здравље, посипане орасима или премазане медом који је пре тога освештан. Светац је сматран и покровитељем пчеларства. Од меда и освећеног уља се оставља мало као лек током године. У неким родопским селима постојао је обичај да, излазећи из куће, са ритуалним хлебом у рукама, домаћица остави врата отворена. Почела би да дозива болести тајним именима и речима: „Изађите, даћу вам погачу!” У неким подручјима Бугарске обичај је био да се ван села остављају део погаче, вино и храна, или пак нова марама, сапун, чешаљ и вода – да би их куга нашла и не улазила у село.

Као што и на већину празника посвећених здрављу, о дану Светог Харалампија вршило се ритуално чишћење куће, јер су људи веровали да заједно са прљавштином „истерују” зло и болести. Тога дана се уопште не смело радити, а најстрожа је била забрана везана за женске послове. Чланови породице, окупљени за празничном трпезом изговарали су само добре речи и чинили гестове благонаклоности, као магијско призивање добре судбине. Занимљиво је да обичај дељења медених погачица прати и неке друге верске празнике. Као средство умилостивљења болести, а такође и за заштиту, здравље и плодност, обредне хлебове су делили на дан Св. Антонија и на празник Младенаца који се празнује 9. марта.

Превела: Марина Бекријева