Први весници пролећа су још почетком фебруара испунили улице бугарских градова колоритом и сунчаним расположењем. Мартенице са разноразним црвено-белим кићанкама и ресама, гајтанима, шареним ђинђувама, фигурицама и сл., маме поглед пролазника и могу се купити буквално на сваком ћошку. Свако се радо зауставља пред шареним тезгама да би изабрао нешто симпатично и лепо што ће поклонити блиским људима и пријатељима.
Астрономско пролеће почиње 22. марта, али за нас Бугаре, оно стиже одевено у бело и црвено још 1. марта. Према традицији, тог дана људи размењују мартенице – типична бугарска амајлија израђена од преплетених црвених и белих конаца или пређе. Поклањају их пријатељима, колегама и родбини да би они били здрави и срећни, а у прошлости су њима китили и домаће животиње. Према једној старој легенди, некада су и Трачани дочекивали пролеће украсима који су личили на данашње мартенице, чак је и сам Орфеј њима китио своју лиру. Данас је мартеница међу најпрепознатљивијим бугарским симболима, а први март је један од најомиљенијих домаћих празника. То је можда и највеселији и оптимистичнији дан у години када се опраштамо од хладне зиме и мрачних мисли и окрећемо новим и ведријим видицима. За Први март се припремамо недељама унапред, обилазећи уличне тезге у потрази за најшаренијим и најоригиналнијим мартеницама. А невероватно богатство црвено-белих кићанки, гајтана и фигурица украшених шареним ђинђувама или сребрно-златним нитима по ко зна који пут доказују да људска уобразиља не зна за границе.
© Фотографија: Венета Николова
Неки сами праве мартенице стварајући на тај начин права ремек-дела. Ипак већина људи опредељује се за оне које се нуде на тржишту, а тамо су се у задње време појавиле чак серије мартеница произведених у Кини. С друге стране, последњих недеља доста се Бугара латило израде мартеница у оквиру националне кампање за највећу мартеницу. „Великом плетењу“ придружили су се и многи наши сународници из иностранства који су своје мартенице послали поштом. Крајњи резултат кампање биће објављен на дан националног празника Бугарске - 3. марта. Тада ће највећа мартеница бити изложена у центру Софије, а свако ко пожели, имаће прилику да веже за њу и своју ручно израђену црвено-белу кићанку или ресе. Правда Иванова из омладинске секције Ротари клуба – Бугарска, која је међу организаторима те кампање, каже:
„Имала сам прилику да се сама убедим да је то заиста један од симбола који је ван сваке сумње препознатљив за све Бугаре широм света. Отворили смо и посебан веб сајт који представља иницијативу 3mart.suhranibulgarskoto.org. На њему се налазе информације о самој кампањи, а исто тако и упутства како сами да израдимо мартенице. Јер многи би врло радо покушали да сами исплету понеку мартеницу да би обрадовали блиске и вољене особе или да је вежу за нашу огромну мартеницу.“
Кад дође 1. март Бугари, поготово деца и млади људи, буквално сијају у црвеном и белом. Традициоални Пижо и Пенда (мушка и женска фигура од пређе), наруквице са именима њихових власника, огрлице са црвеним и белим ђинђувама, мартенице са фигурицама Бетмена и Барби луткице или помало несвакидашње интерпретације као што су црвено-бели каишеви, плишане играчке, шешири са широким ободима и сл., представљају једно духовито намигивање ужурбаној свакодневици и добру прилику да на живот гледамо са више оптимизма.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у граду Јамболу спроводи кампању „Читајмо о Бугарској“. Иницијатива је намењена читаоцима узраста од 8..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке експедиције. Сврха њиховог путовања је обогаћивање музејских збирки, као и будућа истраживања о..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску престоницу „Бечког бала“. Његово овогодишње издање одржаће се 8. фебруара у сали „Софија“ хотела..
Бугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор..
Радио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је..