Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Први март – један од омиљених бугарских празника

Пижо и Пенда
Фотографија: Венета Николова

Први весници пролећа су још почетком фебруара испунили улице бугарских градова колоритом и сунчаним расположењем. Мартенице са разноразним црвено-белим кићанкама и ресама, гајтанима, шареним ђинђувама, фигурицама и сл., маме поглед пролазника и могу се купити буквално на сваком ћошку. Свако се радо зауставља пред шареним тезгама да би изабрао нешто симпатично и лепо што ће поклонити блиским људима и пријатељима.

Астрономско пролеће почиње 22. марта, али за нас Бугаре, оно стиже одевено у бело и црвено још 1. марта. Према традицији, тог дана људи размењују мартенице – типична бугарска амајлија израђена од преплетених црвених и белих конаца или пређе. Поклањају их пријатељима, колегама и родбини да би они били здрави и срећни, а у прошлости су њима китили и домаће животиње. Према једној старој легенди, некада су и Трачани дочекивали пролеће украсима који су личили на данашње мартенице, чак је и сам Орфеј њима китио своју лиру. Данас је мартеница међу најпрепознатљивијим бугарским симболима, а први март је један од најомиљенијих домаћих празника. То је можда и највеселији и оптимистичнији дан у години када се опраштамо од хладне зиме и мрачних мисли и окрећемо новим и ведријим видицима. За Први март се припремамо недељама унапред, обилазећи уличне тезге у потрази за најшаренијим и најоригиналнијим мартеницама. А невероватно богатство црвено-белих кићанки, гајтана и фигурица украшених шареним ђинђувама или сребрно-златним нитима по ко зна који пут доказују да људска уобразиља не зна за границе.

© Фотографија: Венета Николова

Неки сами праве мартенице стварајући на тај начин права ремек-дела. Ипак већина људи опредељује се за оне које се нуде на тржишту, а тамо су се у задње време појавиле чак серије мартеница произведених у Кини. С друге стране, последњих недеља доста се Бугара латило израде мартеница у оквиру националне кампање за највећу мартеницу. „Великом плетењу“ придружили су се и многи наши сународници из иностранства који су своје мартенице послали поштом. Крајњи резултат кампање биће објављен на дан националног празника Бугарске - 3. марта. Тада ће највећа мартеница бити изложена у центру Софије, а свако ко пожели, имаће прилику да веже за њу и своју ручно израђену црвено-белу кићанку или ресе. Правда Иванова из омладинске секције Ротари клуба – Бугарска, која је међу организаторима те кампање, каже:

„Имала сам прилику да се сама убедим да је то заиста један од симбола који је ван сваке сумње препознатљив за све Бугаре широм света. Отворили смо и посебан веб сајт који представља иницијативу 3mart.suhranibulgarskoto.org. На њему се налазе информације о самој кампањи, а исто тако и упутства како сами да израдимо мартенице. Јер многи би врло радо покушали да сами исплету понеку мартеницу да би обрадовали блиске и вољене особе или да је вежу за нашу огромну мартеницу.“

Кад дође 1. март Бугари, поготово деца и млади људи, буквално сијају у црвеном и белом. Традициоални Пижо и Пенда (мушка и женска фигура од пређе), наруквице са именима њихових власника, огрлице са црвеним и белим ђинђувама, мартенице са фигурицама Бетмена и Барби луткице или помало несвакидашње интерпретације као што су црвено-бели каишеви, плишане играчке, шешири са широким ободима и сл., представљају једно духовито намигивање ужурбаној свакодневици и добру прилику да на живот гледамо са више оптимизма.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15