Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Дела из социјализма поново оживела у дугоочекиваном Музеју социјалистичке уметности

Фотографија: Венета Николова

Скоро 22 године након почетка демократских промена код нас, Бугарска је отворила музеј посвећен социјализму и тачније – уметности из те контроверзне епохе нове бугарске историје. После дугих дискусија "за" или "против" и много касније од осталих земаља бившег социјалистичког табора, 19. септембра 2011., у Софији је отворио врата Музеј социјалистичке уметности. Амбиција куратора је да нас врате у епоху социјализма помоћу дела једних од најзначајнијих пролетаријатских стваралаца. Тако да, за разлику од осталих музеја социјализма, који су историјски и акцентују на тоталитарни режим, софијски упућује једино уметничке и естетске поруке.

У каквој се мери споменици и барељефи истакнутих комунистичких активиста, који нас дочекују поређани у редовима усред добро одржаваног парка музеја, могу сматрати уметничким делима, питање је личне процене. Као што се може предпоставити најснажније је присуство "друга" Лењина. У зависности од осетљивости и погледа на свет ствараоца идеализовани вођа социјалистичке револуције пролази кроз различита оваплоћења. Приказан је у младим или зрелим годинама, сео са уздигнутом песницом или занет сновима у одећи која лепрша на поветарцу...

Најупечатљивији је џиновски споменик укупне тежине 45 тона иначе сићушном диктатору. До почетка промена код нас споменик је био у центру Софије. Данас Владимир Иљич стоји у друштву приближно 77 своје "сабраће по судбини" – колики је укупан број експоната у парку музеја. Већина њих је годинама скупљала прашину по депоима и двориштима пре него што су их поново изнели на светло дана. Међу "васкрслим" бугарским комунистичким активистима су Георги Димитров, генерални секретар Коминтерна (чији је кип висок 5 метара), Димитар Благојев, оснивач социјалистичког покрета код нас, Тодор Живков, последњи комунистички лидер Бугарске, неки од чланова његове породице и др.

Занимљиве су и скулптурне композиције посвећене обичном социјалистичком раднику – жетелице које весело корачају према њиви, намргођени машинисти великих мишића и скупљених песница. Потресне сцене насиља и дубоку људску муку приказују радови посвећени жртвама фашизма. Део њих је изложено у музеју где има укупно 65 слика и 25 пластика. У каквој су се мери ствараоци пролетаријата придржавали канона соцреализма и да ли уметност дозвољава компромисе.

Одговор на ово питање даје историчар уметности Бисера Јосифова: "Социјалистичка уметност постоји откако постоје и социјалистичке идеје које деле и многи уметници. Али то не значи да су они били подвргнути цензури од стране режима, јер тамо где постоје компромиси не постоји права уметност. Не можемо говорити о конформизму када су у питању дела талентованих, иако привржених овој идеји стваралаца. Тим пре што се овде ради о чистим идеалистима. А данас средствима ликовне и монументалне уметности представљамо нови поглед на једну епоху."

Звездата на Партийния дом, превърнала се в символ на тоталитарната власт, е сред атракциите на новооткрития музейМеђу атракцијама које музеј нуди је и звезда рубински црвене боје‚ монтирана на два метра високи пилон која се у прошлости уздизала изнад Партијског дома и била је симбол тоталитарне власти. У специјалној видео сали приказиваће се архивски филмови о некадашњим празничним дефилејима‚ подизању и бацању у ваздух маузолеја партијског вође Георгија Димитрова‚ о спаљивању Партијског дома почетком демократских промена у Бугарској‚ као и другим запаженим догађајима из недалеке прошлости. Биће и продавнице сувенира и ексклузивних поклона као што су социјалистичке значке‚ фигурине Лењина и Карла Маркса‚ шоље и мајице са Стаљиновим ликом итд. Најзанимљивији ће свакако бити транспаренти са паролама типа "Испунимо петолетку за четири године". Идеја је да ипак са шалом погледамо на нашу недалеку прошлост и да покушамо да на најбољи начин осмислимо ову спорну страницу из бугарске историје.

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Николова 

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Николај Пловдивски

Митрополит пловдивски Николај категорички изјавио да неће бити кандидат за патријарха

„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..

објављено 3.6.24. 10.05
Христо Ботев, Иван Драсов и Никола Славков

Христо Ботев, Априлски устанак и „Словенски комитети“

Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о  Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..

објављено 2.6.24. 09.15

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02