У срцу планине Родопи, око 10 км јужно од Асеновграда, налази се Бачковски манастир Успења Богородичиног. Он има десетовековну историју и познат је по јединственој комбинацији три културе - византијске, бугарске и грузијске, уједињене у православној вери. Манастир је 1083. године основао велики византијски војсковођа Григориј Бакуријани. Григориј Бакуријани је израдио статут - Типик који је у ствари први такав статут сачуван на бугарским просторима и представља вредно сведочанство о историји овог светог места. Аутор књиге о Бачковском манастиру је познати историчар уметности виши научни сарадник др Костадинка Паскалева.
„Свом својом снагом морамо настојати да у овом свету живимо мудро – овим речима из статута манастира почиње моја књига – каже др Паскалева. – Током једномесечног боравка у обитељи постала сам свесна да смисао тих речи долази до изражаја у начину живота монаха који су смерни, удубљени у себе, вредни, марљиви и духовни људи. Бачковски манастир се првобитно развијао као центар грузијског монаштва. При манастиру су постојали болница за сиромашне, школа и три метоха. Уосталом, добротворна делатност је била врло карактеристична за средњовековне манастире.“
У манастирској обитељи има неколико запажених цркава. Најстарија је Бакуријанова костурница која је једна од мало сачуваних цркава-костурница у Бугарској. Њене зидне слике са темама о смрти и васкрсењу сврставају се међу ремек дела црквеног сликарства на Балкану. Осликан је и лик бугарског цара Ивана Александра - ктитора и заштитника Бачковског манастира у 14. веку. Тада је област у којој се налазила света обитељ уступљена бугарском владару од стране византијске царице Ане Савојске.
„Друга значајна зграда у манастирском комплексу је трпезарија у којој се изводи посебан ритуал који подсећа на тајну вечеру. Током јела читају су делови житија Светих, јер то монасима служи као духовна храна и морални пример – наставља др Паскалева. - На већини фресака у трпезарији приказана је Света Богородица која је покровитељица манастирских мушких братстава. Осликано је и Јесејево стабло које представља Исусово родословље где је и место Богородице као његове мајке.“
У основи стабла осликани су ликови Аристотела, Платона, Плутарха, Диогена, Аристофана који показују везу хришћанства са античким филозофима.
„Ово је важан елемент украса који открива нови аспект историје хришћанства – неохуманизам‚ карактеристичан и за дела једног од великих филозофа Јована Итала – каже др Костадинка Паскалева. - Његов ученик је грузијски филозоф Јован Петрици (око 1050-1130.) који је био међу истакнутим књижевницима у обитељи. Бачковски манастир је постао средиште књижевне и преводилачке делатности, школа филозофа који су остваривали важну везу између средњовековне Грузије и Византије.“
Саборна црква је такође запажени споменик у Бачковском манастиру. Њен предивни иконостас са иконама из 17. века украшен је богатом позлатом. У припрати храма су приказани ликови Георгија и Гаврила, једних од ктитора манастира. У манастирској целини налази се и црква Св. Николе. Године 1840. велики бугарски сликар и иконописац из доба Препорода Захари Зограф осликао ју је фрескама по којима је постао познат. Из исте године је и његов први аутопортрет. У цркви се може видети и запажена композиција Захарија Зографа „Судњи дан“ у којој је приказао као грешнике кочоперне жене и имућне газде из Пловдива. Његово дело су и зидне слике у пролазу испод цркве Св. Арханђела.“
Икона Пресвете Богородице са Младенцем у Саборном храму је светиња због које многи верници посећују Бачковски манастир. На окову иконе је натпис на грузијском језику из 1311. године. Она је пронађена у пределу Клувијата о чему постоји више легенди које су кроз векове сачувале веру у њену чудотворну моћ. Сваке године другог дана Ускрса, организује се литијска поворка до места где је откривена икона Пресвете Богородице са Младенцем и служи се молебан. Верници долазе у свету обитељ да би овде нашли утеху и духовни мир, наду у бољи живот.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: pravoslavieto.com и wikipedia.org
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Бугарска православна црква данас, 11. новембра (по старом календару 24. новембра), слави успомену на Светог Мину. У Бугарској, овај светац који је познат..
Регионални историјски музеј у Добричу и Универзитет „Марија Кири – Склодовска“ из Пољске организују међународну научну конференцију која ће бити..