Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јасно сунце, ситне звезде

Фотографија: Албена Безовска

Леп, шарен и прилично сложен за израду, бугарски вез представља специфичну уметност и изразито је обележје наше традиционалне културе. Као што и код других бугарских заната, у вез су уграђени симболи и скривене поруке из давних времена. У овом издању рубрике Фолк студио биће речи о неким од најкарактеристичнијих орнамената и мотива у бугарском везу.

© Фотографија: Албена Безовска

Различити и раскошни мотиви везени су некад на мушким и женским кошуљама, постељном рубљу, столњацима, завесама, пешкирима. На њима је лако уочити стилизоване фигуре животиња, биљну орнаментику, геометријске стилизације којима је Бугарка вековима украшавала одећу и кућне тканине. Велики број симболичних знакова и везени мотиви представљали су својеврсну амајлију за здравље и заштиту куће. По њима је могуће судити о народним веровањима о стварању и устројству света. Као украсни орнамент врло често се јавља митолошки лик Светског дрвета које још зову Космичко и дрво живота. У митској космологији небески свет, земља и подземни свет леже један на другом као у слојевима и повезује их "светска оса" или Светско дрво које прожима сва три слоја. Наши преци су сматрали да у његовим крошњама обитавају богови, стабло је симбол земаљског живота, док су у корењу дрвета живела разна божанска, митска или демонска бића. Веровало се да у одређено време године „Младо Сунце“ или „Млади бог“ силази низ гране дрвета међу људе да би осветлио њихов живот и обележио нови почетак, пренео им небески благослов и штитио их од злих сила. Тај мотив откривамо у везеном украсу на одећи у свим крајевима Бугарске. Стилизованим варијантама Светског дрвета украшавани су и јелеци у југозападном и североисточном делу земље, као и доњи руб кошуља девојака и невеста. Кошуља је имала најважнији значај од свих осталих делова одеће Бугарке.

© Фотографија: Албена Безовска

Прикази Сунца који сведоче о древном култу Сунца, и дан данас украшавају свакодневну и празничну одећу Бугарина. Један од симбола сунца је крст, а код прабугара - двоструки крст или тзв. елбетица. У суштини, она представља један од најстаријих приказа соларних календара. Елбетица је можда најпопуларнији мотив у бугарском везу и украсу на обредним хлебовима, ћилимима и марамама, столњацима и јастуцима, женским кошуљама и сукманима, мушкој одећи. Према научницима елбетица је везана за приказе свастике која је свети симбол у будизму и хиндуизму, и точка закона /Дармачакре/ који је у ствари точак живота и неумољивог времена. Постоје бројни, естетизовани и зашифровани облици двоструког крста у којима налази израз схватање свемира наших предака – у једном средишту укрштена су 4 основна правца света поред којих постоје и четири међуправца – североисток, југозапад, северозапад и југоисток. Општи појам крста везан је за универзални симбол Васељене и средиште је света, тачка у којој настаје општење небeског и земљаског света.

Некад се по везу на ношњама могло препознати да ли је човек богат или сиромашан, нежења или ожењен мушкарац, девојка или млада невеста. Празнична одећа, посебно мале деце и девојака обавезно је била богато извезена. Вез се налазио на специјалним местима сматраним рањивим, за заштиту од утицаја злих сила. У израду ношњи Бугарка је уносила део себе, свој естетски укус. Свако подручје у земљи одликује се не само по својим песмама, играма и језичким особинама, него и по бојама и орнаментима националних костима који подсећају на древне корене етничке заједнице којој припадају. У народним песмама лепота женске одеће са богатим разнобојним везом део је лепоте Бугарке.

„На сукњи јој ситне звезде,
на грудима јој јасно сунце,
на раменима јасан месец,
на недрима земља и небо,
земља, небо, шума и вода….“

Бугарски вез који се нарочито истиче по својој раскоши и лепоти, разноликости мотива и складној комбинацији боја, део је духовног богатства и наслеђа бугарског народа које је сачувано до данас.

Превела: Марина Бекријева

По публикацията работи: Албена Безовска


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Јамболу се наставља традиција фестивала маскенбала „Кукерландија“

Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..

објављено 17.3.24. 07.30

Конушенски народни оркестар Николе Илијева

Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..

објављено 7.3.24. 10.48

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30