Леп, шарен и прилично сложен за израду, бугарски вез представља специфичну уметност и изразито је обележје наше традиционалне културе. Као што и код других бугарских заната, у вез су уграђени симболи и скривене поруке из давних времена. У овом издању рубрике Фолк студио биће речи о неким од најкарактеристичнијих орнамената и мотива у бугарском везу.
© Фотографија: Албена Безовска
Различити и раскошни мотиви везени су некад на мушким и женским кошуљама, постељном рубљу, столњацима, завесама, пешкирима. На њима је лако уочити стилизоване фигуре животиња, биљну орнаментику, геометријске стилизације којима је Бугарка вековима украшавала одећу и кућне тканине. Велики број симболичних знакова и везени мотиви представљали су својеврсну амајлију за здравље и заштиту куће. По њима је могуће судити о народним веровањима о стварању и устројству света. Као украсни орнамент врло често се јавља митолошки лик Светског дрвета које још зову Космичко и дрво живота. У митској космологији небески свет, земља и подземни свет леже један на другом као у слојевима и повезује их "светска оса" или Светско дрво које прожима сва три слоја. Наши преци су сматрали да у његовим крошњама обитавају богови, стабло је симбол земаљског живота, док су у корењу дрвета живела разна божанска, митска или демонска бића. Веровало се да у одређено време године „Младо Сунце“ или „Млади бог“ силази низ гране дрвета међу људе да би осветлио њихов живот и обележио нови почетак, пренео им небески благослов и штитио их од злих сила. Тај мотив откривамо у везеном украсу на одећи у свим крајевима Бугарске. Стилизованим варијантама Светског дрвета украшавани су и јелеци у југозападном и североисточном делу земље, као и доњи руб кошуља девојака и невеста. Кошуља је имала најважнији значај од свих осталих делова одеће Бугарке.
© Фотографија: Албена Безовска
Прикази Сунца који сведоче о древном култу Сунца, и дан данас украшавају свакодневну и празничну одећу Бугарина. Један од симбола сунца је крст, а код прабугара - двоструки крст или тзв. елбетица. У суштини, она представља један од најстаријих приказа соларних календара. Елбетица је можда најпопуларнији мотив у бугарском везу и украсу на обредним хлебовима, ћилимима и марамама, столњацима и јастуцима, женским кошуљама и сукманима, мушкој одећи. Према научницима елбетица је везана за приказе свастике која је свети симбол у будизму и хиндуизму, и точка закона /Дармачакре/ који је у ствари точак живота и неумољивог времена. Постоје бројни, естетизовани и зашифровани облици двоструког крста у којима налази израз схватање свемира наших предака – у једном средишту укрштена су 4 основна правца света поред којих постоје и четири међуправца – североисток, југозапад, северозапад и југоисток. Општи појам крста везан је за универзални симбол Васељене и средиште је света, тачка у којој настаје општење небeског и земљаског света.
Некад се по везу на ношњама могло препознати да ли је човек богат или сиромашан, нежења или ожењен мушкарац, девојка или млада невеста. Празнична одећа, посебно мале деце и девојака обавезно је била богато извезена. Вез се налазио на специјалним местима сматраним рањивим, за заштиту од утицаја злих сила. У израду ношњи Бугарка је уносила део себе, свој естетски укус. Свако подручје у земљи одликује се не само по својим песмама, играма и језичким особинама, него и по бојама и орнаментима националних костима који подсећају на древне корене етничке заједнице којој припадају. У народним песмама лепота женске одеће са богатим разнобојним везом део је лепоте Бугарке.
„На сукњи јој ситне звезде,
на грудима јој јасно сунце,
на раменима јасан месец,
на недрима земља и небо,
земља, небо, шума и вода….“
Бугарски вез који се нарочито истиче по својој раскоши и лепоти, разноликости мотива и складној комбинацији боја, део је духовног богатства и наслеђа бугарског народа које је сачувано до данас.
Превела: Марина Бекријева
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..