Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Нова књига прича о културном богатству Трачана

Благо из Влчитрна
Фотографија: Архив

Током година теорије о древним Трачанима инспирисале су многе бугарске археологе да посвете живот тражењу артефаката на основу којих да сложе слику њиховог правог постојања. Пронађени златни и сребрни предмети воде радознале посетиоце у историјске и археолошке музеје Бугарске, а често привлаче и задивљене погледе странаца на поставкама приређиваним широм света. Али је за љубитеље историје један поглед кроз стакло излога недовољан. Шансу да се ближе дотакнемо блага Трачана даје нам албум-књига "Трачка блага и Долина трачких царева". У њој је објектив фотографа Николаја Генова забележио и најмање детаље старинских налаза. Због својих достојанстава издање је одликовано специјалном наградом Асоцијације "Бугарска књига" за допринос бугарској култури.

"Сваки предмет за који кажемо да спада у трачка открића, у ствари нам прича једну малу бајку о Трачанима – каже др Павлина Илијева, аутор књиге и руководилац одсека за фондове Националног археолошког института са музејем Бугарске академије наука. - Ма колико желели да одвојимо митологију од постојања тих блага, увек откривамо да је она део ритуала, део веровања и живота Трачана. На тај начин ми налазимо симболе који су они поштовали."

Због тога др Илијева почиње књигу управо препричавањем легенда и сведочанстава античких аутора.

"До средине 1. миленијума пре Христа Тракију чини шарени и нејасни мозаик независних племена, која по Херодоту формирају највећи народ после индијског – наводи Павлина Илијева. - То је земља огромне територије. Први пут о Трачанима пише Хомер, када у "Илијади" прича о легендарном рату у којем они учествују као савезници Троје. Грчка драматургија описује Тракију као земљу богатих и ратоборних царева."

Благо из Летнице, сребрне апликације за коњску опрему из прве половине 4. века пре Христа

Радознали читалац брзо прелистава странице и тражи други део књиге, који је посвећен благама, откривеним на бугарском поднебљу. Осим са светски познатим златним предметима из Влчитрна, Рогозена и Панађуришта, он ће се у детаљима упознати и са мање познатим, али ништа мање значајним за историју налазима. Благо из Летнице, например, представља митолошке сцене, које дочаравају божанствени карактер царске власти код Трачана. Реч је о 15 сребрних апликација за коњску опрему из прве половине 4. века пре Христа.

Благо из села Борово – сребрни ритони

Из истог периода су и реликвије, које су случајно пронађене код села Борово, у Русенској области. Сребрни ритони симбол су власти и коришћени су у царским ритуалима. Висока уметничка вредност тог блага разоткрива се у филигранским ликовима бика, сфинга, коња и сценама везаним за Дионис – још једно сведочанство о вери Трачана у бесмрће.

Сребрни штитник за колена и златни венац (4. в. Пре Христа) пронађени у Великој хумци код села Златиница

Дивне фотографије пружају нам шансу да уживамо у мајсторству израде предмета, које је пронашла археолог Данијела Агре у владарском гробу из средине 4. века пре Христа у тзв. Великој хумци код села Маломирово и Златиница, у региону Јамбола. Ратна опрема владара укључује заиста импресиван сребрни штитник за колена на којем су златом инкрустирани ликови цара коњаника, Велике Богиње мајке и неколико фантастичних ликова. Они нас уводе у митолошку причу о прошлости. Веома значајан је и златан венац у чијем је центру представљена богиња победе Ника.

Георги Китов показује златну маску

Албум-књига је посвећена великом бугарском археологу др Георгију Китову, проналазачу низа знаменитих споменика трачке културе. У трећем делу издања размотрени су неки од његових најзанимљивијих налаза, например, у Долини трачких царева. 2004. г. у хумци Светица код села Шипка он је открио златну маску која је задивила свет. Она је вероватно припадала неком од трачких владара. Захваљујући др Китову први пут у трачкој археологији је идентификован и гроб историји познатог владара.

Бронзана глава Севта III изазива интересовање љубитеља историје

"Прецизирано је да је величанствени храм у хумци Гољама Косматка код Шипке у ствари био гробница чувеног трачког цара Севта III (330-280. г. пре Христа) – прича даље др Илијева. - Ради се о ходнику дугом 13 метара и три просторије. Царева сахрана била је раскошна, о чему сведоче бројни златни и сребрни предмети и апликације, као и његова пуна ратна опрема. Али најзанимљивији артефакт је бронзана глава Севта III. После престанка коришћења тог храма, он је био маузолеј, где су се обављали ритуали везани за веровања Трачана."

Прочитавши књигу свако може да сам за себе састави слику моћи древних Трачана и ремек дела њихове културе. А можда и с разлогом да себи постави питање шта ћемо оставити ми за собом у дигиталној ери у којој живимо?…

Превод: Александра Ливен

Фотографије је уступила др Павлина Илијева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..

објављено 2.11.24. 05.30

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..

објављено 1.11.24. 11.40

Бугарска обележава 165 година од рођења језикословца Александра Балана

Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..

објављено 27.10.24. 16.00