„Нек нам Свети Трифун да велики берићет“ – тако се по традицији благосиља на дан Светог Трифуна. Сви ритуали везани за овај празник виноградарства и винарства у Бугарској су дуги низ година извођени 14. фебруара, према Јулијанском календару, а касније када је он замењен Грегоријанским календаром, датум је померен на 1. фебруар. Више о том многобожачком обичају и неким хришћанским елементима уплетеним у његову прославу сазнаћете у наредним минутима.

У народу овај празник је познат и као Трифун Зарезојло, Трифун Зарезан, Трифун Орезач и Трифун Пијаница, а вуче корен из древних баханалија, светковине плодности, вина и уживања. Као такав повезан је са гајењем винограда – тога дана се орезују чокоти винове лозе. Према традиционалном, пољоприврденом и Јулијанском календару датум 14. фебруар је много погоднији за орезивање лозе. Зато се на многим местима у Бугарској и данас виногради ритуално орезују 14. фебруара, како се то одувек радило по старом календару.

Бугарска православна црква слави дан Светог Трифуна по Грегоријанском календару, 1. фебруара. Тога дана се ујутру чита посебна молитва. Верници су у тој молитви прозвани „виноградом Божијим“, а у мољењу Богу упућују се жеља да „благодет буде свакој лози“, дакле сваком припаднику заједнице. У неким црквама, рецимо у храму Бачковског манастира, очитава се молитва за истеривање штеточина. После Божије службе верници односе кући свету водицу.

Од почетка 20. века одржавају се литије са иконом Светог Трифуна. Обилази се насељено место као и виногради који су ван њега. На неким местима свештеник први орезује винову лозу и шкропи је светом водицом. Иначе винове лозе се орезују у марту када пролеће покреће животне сокове биљака. Дакле орезивање винове лозе на дан Светог Трифуна је симболички чин којим се обележава почетак радне године виноградара. После литургије у цркви групе мушкараца се упућују према виноградима. Свако је понео хлеб, вино, печену кокошку и друга традиционална за тај дан јела која ставља на заједничку трпезу. Зато што је обичај заједничког дељења хране и пића обавезан о том празнику. Пре но што почну са орезивањем лозе мушкарци се окрећу према истоку, чине крсни знак руком и зарезују један или више чокота. Онда корен чокота заливају вином и светом водицом. Око подне се окупљају за трпезом. Пре тога између себе бирају „краља винограда“ коме ова титула остаје до следећег празника Светог Трифуна. Сви који бирају „краља“ пазе да он буде добар човек, угледан домаћин, пожељно је да има велику и сложну породицу, да је имућан и да га срећа прати у животу. А то је тако јер се верује да се током нове радне године особине „краља“ преносе на све виноградаре. Ако је „краљ винограда“ успешан човек, онда се у следећој години може очекивати велики берићет. Повољне ће бити и временске прилике, неће бити ни града, ни суше. По обичају најстарији мушкарац узима киту босиљка у коју су стављена три чокота винове лозе и каже: „Нека онај ко је честит узме ову киту босиљка и буде краљ!“ Остали позивају изабраног „краља“ да преузме киту босиљка, а затим и „краљевску круну“ исплетену од лозових чокота.

На неким местима приликом орезивања винове лозе учествују двојица мушкараца и тада се одиграва читава сцена. Изриче се благослов као магијско призивање добре судбине у оквиру обреда, уз веру да ће се речи претворити у реалност. Једино се тога дана вино лије без престанка. Свако доноси буклију вина у коју је ставио чокоте винове лозе. При крају гозбе расположени и опијени вином мушкарци упућују се према селу. Тамо обилазе куће где их опет нуде вином. Онда дижу „краља винограда“ и на носе га на рукама поливајући га опојним напитком. „Онако како се вино лије тако да расту лозе“, наричу сви. Раскалашно проливање вина као и присуство чокота винове лозе у свим ритуалима који се изводе на тај празник, сведоче да овај пагански обичај потиче из трачанских оргијастичких светковина Диониса – бога плодности, вегетације, вина и уживања.

Име Зарезан или Зарезојло везано је за једну легенде познату у целој Бугарској. Свети Трифун за кога кажу да је био Богородичин брат, отишао је да орезује виноград. Поред њега прошла сестра са Младенцем у наручју. Он ју је изругао што је неудата родила сина, а ево сад иде у цркву да се моли. Због те увреде био је кажњен тако што је косиром себи одрезао нос. Зато је на скоро на свим иконама у Бугарској Свети Трифун приказан са косиром у руци.

Дан Трифуна Зарезана једна је од највеселијих и најомиљенијих светковина у народу. Без обзира на разлике у његовој прослави од региона до региона он је увелико поштован, а обичаји везани за тај празник сачувани су и неговани и у нашим данима.

Превела: Ана Андрејева