Првог марта према старој традицији у Бугарској се размењују мартенице. По свом значају то су некада биле амајлије и уједно весници надолазећег пролећа, а иначе представљају украси од преплетеног (углавном) белог и црвеног конца или вунене пређе. Данас је заштитни смисао тих кићанки, реса, ђинђува и свега осталог скоро у потпуности изгубљен, али је традиција поклањања тог накита изузетно жива. Мартенице се дарују уз благослов да будемо здрави, дуговечни и просперитени. Многи домаћи композитори су, надахнути овим симпатичним обичајем, написали пригодне песме.
У Бугарској се верује да ношење мартенице носи здравље и срећу током целе године. Премда је најчешће мартеница двобојна – бела и црвена - у неким крајевима земље додавају се и друге боје – рецимо у Родопима мартеница се плете и од плавог, ружичастог и зеленог конца, у Шопском крају праве се везане фигурице девојке и момка, зване Пижо и Пенда, док понегде на северу Бугарске мартенице плету само од црвене пређе украшене злаћаним нитима или перлицама. По обичају мартеница се носи све док се не угледају први знакови пролећа – најчешће процвала воћка или цвеће или пак птица селица која се вратила на своје овдашње станиште. У јужној Бугарској онај ко види роду, скида мартеницу са руке (тамо се она обично носи око доручја).
Верује се такође да амајлије које носе здравље и снагу доноси митска старица звана баба Марта. Има доста легенди о пореклу обичаја прављења и ношења мартеница. Већина њих је повезана са оснивањем бугарске државе. Према једној легенди кан Аспарух и његова војска су превалили дуг пут, пун препрека, док су на крају стигли до северне Дунавске равнице. Тамо је кан решио да оснује нову државу. Да би то своје решење саопштио својој вољеној сестри кан је на ножицу једног белог голуба привезао бели конац. У свом лету према далекој домовини протобугарског владара птица је повредила крило и тако је део конца обојен у црвено. Весник је ипак успео да оствари мисију и отада се Бугари ките белим и црвеним концем који је симбол здравља и снаге.
Превела: Ана Андрејева
Пловдив ће од 4. до 6. октобра бити престоница гитаре, а за то је заслужан GuitART фестивал, који ће девету годину заредом окупити светски познате гитаристе, нове групе и таленте у успону из различитих земаља. У оквиру фестивала ће се, поред..
Широм света 1. октобра прославља се универзални језик музике. Тешко да неко сумња у способност ове уметности да лечи душе и да мислима даје крила, али данас ћемо додати још једну причу која то доказује – причу о једином слепом бубњару у Бугарској...
Тома Здравков је један од најпрепознатљивијих гласова бугарске рок сцене. Након периода који је обиловао учешћима у телевизијским програмима и такмичењима, он се поново активно бави стварањем нове музике. После песама „Напред“ и „Ожиљци“, Тома је недавно..
Променљиво облачно
Ведро