У Бугарској је подигнуто више споменика у знак захвалности херојству и самопожртвованости руских војника и официра који су животом одбранили племениту ствар наше слободе. Одмах после ослобођења у Софији је народним средствима започела изградња велелепног катедралног храма Светог Александра Невског. У амблем главног града претворио се и споменик Цару Ослободитељу Александру Другом који се налази на тргу испред Народног собрања. Кателина Салтирова-Павлова, главни експерт општинског предузећа "Стара Софија", представља још четири меморијала:

© Фотографија: Миглена Иванова

Први од њих сви ми називамо Руским спомеником, а подигнут је средствима руског народа 1882. године.

"Тај се споменик налази на месту које је тада било ван предела града. На северу се налазило јеврејско гробље, а на југоистоку – бостаништа житеља Софије. Али се управо овим путем Осман Нури паша са својом војском бацио у бекство, спашавајући се руских јединица које су улазиле у Софију. Сматра се да је изграђен или према пројекту архитекте Вокара из Цариграда, или Руса Владимира Шервуда, који су иначе имали за задатак да направе планове споменика захвалности широм Бугарске – у Плевену, на превојима Шипка и Арабаконак, уопште свугде где су погинули руски војници и официри. Међутим, и данас није јасно према чијем је пројекту изграђен споменик у Софији, који је освештен 29. јуна 1882. године у присуству кнеза Александра Батенберга."

Споменик који се данас налази на једној од централних раскрсница Софије је у облику обелиска и заобилази га мали вртић. А булевар који је некада водио до споменика сматран је софијским корзом, који се нешто касније, после изградње споменика Александру Другом, преместио на булевар Цара Ослободитеља у самом срцу града.

Други споменик посвећен Ослобођењу Бугарске, популаран је под именом Докторски и по њему је исти назив добио и мали парк иза Националне библиотеке "Светих Кирила и Методија".

"Овај је меморијал израз признања подвигу храбрих лекара и санитетских радника који су погинули у Руско-турском рату. Њихова су имена исписана црним словима на великим блоковима белог пешчара од којих је он изграђен. Поред имена Руса су и имена Пољака који су радили као болничари у саставу руске армије. На западној страни монумента су имена погинулих код Плевена, на источној – оних који су изгубили живот у борбама код села Мечка надомак Плевена. Укупно 528 имена. Лепи споменик завршен је 1883. године према пројекту чешког архитекте Томашека."

На булевару "Цариградско шосе", испред зграде Бугарске телеграфске агенције налази се такозвани Гардијски споменик.

"Камен темељац је стављен 1884. године, а сам споменик подигнут је 1885. Посвећен је погинулим члановима Треће гардијске пешадијске дивизије. На њему су имена генерал-потпуковника Василија Каталеја и генерал-мајора Дмитрија Философова. За време бомбардовања Софије у јануару 1944. споменик је погођен и срушен, али је одмах после рата обновљен."

После пораза турске војске код Плевена, Руси су под командом генерала Гурка кренули ка Софији. Турци су тада у граду чували много оружја, муниција и хране. Како би спречили могућност да се све то нађе у рукама Руса и становника Софије, Турци су одлучили да спале град. Али је захваљујући западним конзулима Французу Легеу и Италијану Позитану, Софија била спашена. После тога Софијци су одлучили да поставе спомен обележје у облику Крста на Лозенским узвишицама, где се на Вазнесење Христово или Спасовдан приређују народне свечаности.

© Фотографија: Кателина Салтирова-Павлова

Крст у четврти Лозенец

"Једно од првих сведочанстава о тим светковинама припада Константину Иречеку који прича да су се људи окупили око Крста дан пре почетка празника и провели ноћ поред споменика ложећи ватре, а већ на дан Вазнесења дошли су свештеници и приредили литијску поворку."

Овог месеца предстоји рестаурација Крста који ће се већ налазити у храму Светог Мине који је тренутно у процесу изградње.

Превод: Александра Ливен