155 годинa рођења Александра Батенберга

објављено 11.4.12. 11.12

Фотографија: www.lostbulgaria.com

Петог априла навршило се 155 година рођења кнеза Александра Батенберга – првог бугарског кнеза после Ослобођења земље од османског ропства. А 17. априла обележавамо 133 године од његовог доласка на бугарски престо. Тада је прво Велико народно собрање једнодушно гласало за младог немачког принца. Неколико месеци касније – 26. јуна 1879. године, он је положио заклетву у старој престоници Трново и преузео кормило власти.

Више појединости о личности првог кнеза Треће бугарске државе сазнајемо од Маријете Станеве из Националног војноисторијског музеја:

Последњих година објављено је много нових истраживања о његовом управљању и неоспорним заслугама за изградњу војске као чисто бугарске националне институције. Организоване су изложбе, у том броју и у Немачкој, као и Аустријској државној архиви у Бечу, које су популарисале његову личност и допринос у својству једног од неимара младе бугарске државе. Александар Јозеф фон Батенберг је рођен 5. априла 1857. г. у Верони. Војно образовање је стекао у кадетској школи у Дрездену. Његов отац Александар фон Хесен је четврто дете Великог војводе од Хесеа Лудвига II, а млађа сестра његовог оца Марија била је супруга руског цара Александра II, који је постао и крштени кум свог малог нећака.

Те су нам чињенице из живота Александра Батенберга познате, али има и више до сада непознатих, везаних, например, за његово учешће у Руско-турском ослободилачком за Бугарску рату из 1877-1878. г. У њему се поручник 8. Вознесенског уланског пука Александар Батенберг укључио као добровољац, тек што напунивши 20 година. Учествовао је у првој операцији – форсирању Дунава, као и у борбама за Казанлук, Стару и Нову Загору и Плевен. За десант код Свиштова награђен је орденом "Светог Владимира" с мачевима, а за борбе код Казанлука – орденом "Светог Великомученика Георгија" IV реда. Занимљива појединост је и то да му је пре одласка на фронт његова тета руска царица Марија Александровна поклонила као амајлију златан крст, 12 свилених кошуља и 1.000 златних рубаља, а цар – три јахачка коња, шатор и пољски кревет.

За време рата Александар Батенберг је водио дневник – скоро да није пропуштао дан. Из њега сазнајемо занимљиве ствари о самим окршајима, као и о младом поручнику, који хладнокрвно подноси све незгоде. Сазнајемо да је јуриш на Казанлук почео 17. јула 1877. г. у 5 часова послеподне, када је освојен турски утврђени камп код села Шипка, и да је гладни Александар узео двопек из торбе убијеног Турчина. Тај дневник нас враћа једним од најдраматичнијих тренутака рата – паду Плевена.

"10. децембар, понедељак – пише млади поручник. - Цар је одјахао у правцу Зеленог брежуљка и посматрао како су га наше војске пред Плевеном приближиле и освојиле. Петер Витгенштајн је стигао са вешћу да је Гривица напуштена, а иза Плевена је тек што отета читава комора турске војске заједно са женама и децом. У 12,30 часова одједном ватра се утишала. У 2 часа стигла нам је вест да је Осман паша послао ађутанта, јер је он сам рањен. У 3 часа дошао је један пуковник, пијан од среће, са вешћу да се Осман паша предао заједно са целом својом војском. Цар је скинуо качкет и узвикнуо "Ура!"; те смо га сви поздравили; он је заплакао од радости и наградио Миљутина /руског министра рата/ Георгијевским крстом другог реда. Кренули смо колима назад и свугде где смо пролазили, дочекивали су нас узвицима "Ура!". Сви су срећни; и моји су ми Бугари викали "Ура!"

У Националном војноисторијском музеју чувају се лични предмети Александра Батенберга који причају о његовом учешћу у Руско-турском рату. Све је то Бугарској 1937-1938. г. поклонила његова супруга грофица Хартенау – шињел, монокл, футрола за карте за вист и копито његовог омиљеног коња Душека, са којим је прошао читав рат од Свиштова до Сан Стефана. Свугде на фронту Александар Батенберг је носио са собом и лепо осликану молитву за заштиту коју му је поклонила његова сестра Марија-Каролина, принцеза од Ербаха-Шенберга, када је одлазио као добровољац у саставу руске војске. До последњег тренутка свог живота он је ту молитву чувао изнад кревета. Она је преживела свог власника и сада сведочи о искреној љубави и вери.

Ти, мили Боже,
Буди са мном у тихој соби
И буди стража мојих врата.
Анђео благочестив и драг
Тихо ми прилази
И каже да ако пратим истинско добро,
Ноћас и никад више
Ништа ми неће нанети бол.

Превод: Александра Ливен

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

155 годинa рођења Александра Батенберга

Више из ове категориjе

Бакаџишки манастир чува вредне реликвије из доба ослобођења Бугарске

На Архангелове задушнице сећамо се наших покојника и делимо милостињу

Свети бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем