Веб-каст на српском

Бугарски национални радио © 2021 Сва права задржана

155 годинa рођења Александра Батенберга

Фотографија: www.lostbulgaria.com
Петог априла навршило се 155 година рођења кнеза Александра Батенберга – првог бугарског кнеза после Ослобођења земље од османског ропства. А 17. априла обележавамо 133 године од његовог доласка на бугарски престо. Тада је прво Велико народно собрање једнодушно гласало за младог немачког принца. Неколико месеци касније – 26. јуна 1879. године, он је положио заклетву у старој престоници Трново и преузео кормило власти.

Више појединости о личности првог кнеза Треће бугарске државе сазнајемо од Маријете Станеве из Националног војноисторијског музеја:

Последњих година објављено је много нових истраживања о његовом управљању и неоспорним заслугама за изградњу војске као чисто бугарске националне институције. Организоване су изложбе, у том броју и у Немачкој, као и Аустријској државној архиви у Бечу, које су популарисале његову личност и допринос у својству једног од неимара младе бугарске државе. Александар Јозеф фон Батенберг је рођен 5. априла 1857. г. у Верони. Војно образовање је стекао у кадетској школи у Дрездену. Његов отац Александар фон Хесен је четврто дете Великог војводе од Хесеа Лудвига II, а млађа сестра његовог оца Марија била је супруга руског цара Александра II, који је постао и крштени кум свог малог нећака.

Те су нам чињенице из живота Александра Батенберга познате, али има и више до сада непознатих, везаних, например, за његово учешће у Руско-турском ослободилачком за Бугарску рату из 1877-1878. г. У њему се поручник 8. Вознесенског уланског пука Александар Батенберг укључио као добровољац, тек што напунивши 20 година. Учествовао је у првој операцији – форсирању Дунава, као и у борбама за Казанлук, Стару и Нову Загору и Плевен. За десант код Свиштова награђен је орденом "Светог Владимира" с мачевима, а за борбе код Казанлука – орденом "Светог Великомученика Георгија" IV реда. Занимљива појединост је и то да му је пре одласка на фронт његова тета руска царица Марија Александровна поклонила као амајлију златан крст, 12 свилених кошуља и 1.000 златних рубаља, а цар – три јахачка коња, шатор и пољски кревет.

За време рата Александар Батенберг је водио дневник – скоро да није пропуштао дан. Из њега сазнајемо занимљиве ствари о самим окршајима, као и о младом поручнику, који хладнокрвно подноси све незгоде. Сазнајемо да је јуриш на Казанлук почео 17. јула 1877. г. у 5 часова послеподне, када је освојен турски утврђени камп код села Шипка, и да је гладни Александар узео двопек из торбе убијеног Турчина. Тај дневник нас враћа једним од најдраматичнијих тренутака рата – паду Плевена.

"10. децембар, понедељак – пише млади поручник. - Цар је одјахао у правцу Зеленог брежуљка и посматрао како су га наше војске пред Плевеном приближиле и освојиле. Петер Витгенштајн је стигао са вешћу да је Гривица напуштена, а иза Плевена је тек што отета читава комора турске војске заједно са женама и децом. У 12,30 часова одједном ватра се утишала. У 2 часа стигла нам је вест да је Осман паша послао ађутанта, јер је он сам рањен. У 3 часа дошао је један пуковник, пијан од среће, са вешћу да се Осман паша предао заједно са целом својом војском. Цар је скинуо качкет и узвикнуо "Ура!"; те смо га сви поздравили; он је заплакао од радости и наградио Миљутина /руског министра рата/ Георгијевским крстом другог реда. Кренули смо колима назад и свугде где смо пролазили, дочекивали су нас узвицима "Ура!". Сви су срећни; и моји су ми Бугари викали "Ура!"

12-04-05-75866_3.jpgУ Националном војноисторијском музеју чувају се лични предмети Александра Батенберга који причају о његовом учешћу у Руско-турском рату. Све је то Бугарској 1937-1938. г. поклонила његова супруга грофица Хартенау – шињел, монокл, футрола за карте за вист и копито његовог омиљеног коња Душека, са којим је прошао читав рат од Свиштова до Сан Стефана. Свугде на фронту Александар Батенберг је носио са собом и лепо осликану молитву за заштиту коју му је поклонила његова сестра Марија-Каролина, принцеза од Ербаха-Шенберга, када је одлазио као добровољац у саставу руске војске. До последњег тренутка свог живота он је ту молитву чувао изнад кревета. Она је преживела свог власника и сада сведочи о искреној љубави и вери.

Ти, мили Боже,
Буди са мном у тихој соби
И буди стража мојих врата.
Анђео благочестив и драг
Тихо ми прилази
И каже да ако пратим истинско добро,
Ноћас и никад више
Ништа ми неће нанети бол.

Превод: Александра Ливен

Више из ове категориjе

102 године од потписивања Нејског мировног уговора

27. новембар 1919. године је тужан датум за Бугарску. На данашњи дан је у париском предграђу Неји сир Сену потписан Мировни уговор који је Бугарској наметнут након пораза у Првом светском рату (1914-1918). У складу са Уговором који су потписали..

објављено 27.11.21. 08.15

Софијски универзитет данас обележава своју славу Светог Климента Охридског

25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента, архиепископа Охридског који је један од ученика свете браће Ћирила и Методија. Климент Охридски је заједно са Наумом, Гораздом, Савом и Ангеларијем створио словенску азбуку...

објављено 25.11.21. 11.15

Ваведење Пресвете Богородице – Дан хришћанске породице

21. новембра Бугарска православна црква прославља један од дванаест великих хришћанских празника – Ваведење Пресвете Богородице. Он симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завештање Богу и подсећа очеве и мајке на њихове..

објављено 21.11.21. 04.45
Подкасти от БНР