Јермени у Бугарској су представници једне мале етничке заједнице која је упркос свему упечатљивог присуства у земљи. Није велик број Бугара који познају историју јерменског народа, али ће свако ко се упозна с њом имати осећај да чита историју Бугарске. Јерменска држава је основана 5-6. века пре нове ере, али су током свих ових година Јермени морали бранити своју независност, право на име и националну културу. По високим висоравнима око библејске планине Арарат, у долинама река које се сливају у реке Тигар и Еуфрат, Краљевина Јерменија се час територијално проширивала, час смањивала, а понекад је била и на рубу нестанка. А њени највећи непријатељи су два велика царства – Османско и Византијско царство која су добро позната и Бугарима. Током последња два столећа за обадва народа је битну улогу одиграла Русија.
Бугарска и Јерменија су поприлично удаљене једна од друге, али су оне упркос томе доласком Словена и Протобугара на Балкан у неку руку постале суседне земље. Разлог томе је било Византијско царство које је присилно исељавало људе са своје источне границе на западну и обрнуто, а поред тога је од посебног значаја била и чињеница да је велик број Јермена заузимао високе положаје укључујући чак и царски престо. О везама између бугарског и јерменског народа сведочи и једно јерменско четворојеванђеље из 966. године које је пронађено у Бачковском манастиру, Јужна Бугарска. Тај документ је један од најстаријих сачуваних рукописа уопште и данас је он предат на чување Народној библиотеци "Св. св. Ћирило и Методије" у Софији.
У историји и култури Јермена постоје и друге чињенице које их зближавају са Бугарима. Јермени су поносни на то да је њихова земља прва држава која је хришћанство прогласила службеном религијом још давне 301. године. У Краљевини Јерменија постоји уска повезаност између цркве и државе што је чини независном од цркве у Римском царству. Јерменска црква постаје још самосталнија након што је одбила да прихвати одлуку Халкедонског сабора из 451. године. Примање хришћанства повезано је са стварањем јерменског писма и књижевности на јерменском језику. Слична је ситуација и у Бугарској – словенско писмо и превођење богослужбених књига на народни језик потпомогла су христијанизацију земље. Независна од Цариграда и Рима јерменска црква несумњиво је један од фактора који подупире идентитет Јермена чиме их претвара у један од народа чија бројност дијаспоре вишеструко премашује број становника у Јерменији.
Не постоје поуздани подаци о јерменској дијаспори на подручју Бугарске пре најезде Османлија. Најстарији јерменски храм у Бугарској се налази у граду Силистра, на североистоку земље. Према натпису пронађеном током радова на њеној рестаурацији црква је саграђена 1620. године (1069. године према јерменском рачунању времена). У цркви су сачувани многи реликти и књиге, а међу њима је и библија из 1686. Са краја 17. века су и најстарији јерменски надгробни споменици пронађени у Бугарској. У периоду Османске владавине јерменске заједнице су сконцентрисане у већим бугарским градовима: Пловдиву, Русеу, Варни, Силистри, Шумену.
У ствари, Јермени у Бугарској нису међу великим групама јерменске дијаспоре. Њихов број је драстично повећан за време трагичног периода репресија над Јерменима у Османском царству. Тај период је почео током 90-их година 19. века када је управљао султан Абдул Хамид 2 и трајао је све до краја грчко-турског рата 1919-1922. године. Сматра се да је тада у Бугарску дошло око 25.000 Јермена. У малој музејској поставци у јерменској цркви у Пловдиву изложена је црквена утвар коју су донеле избеглице, првенствено из источне Тракије (подручја које се данас налази у европском делу Турске).
Број новопридошлих Јермена је дупло већи од оног припадника јерменске заједнице који су већ годинама живели у Бугарској. Били су потребни велики напори како би сместили и интегрисали избеглице. Отворене су јерменске школе у 13 бугарских градова, а у Софији и Пловдиву су биле по две. Истраживање свакодневне културе и фолклора Јермена у Бугарској показује да је током 20. века јерменска заједница практично поновно изграђена. У ту сврху су превазиђене разлике између старих и нових исељеника, као и оне између људи из различитих крајева.
После две сеобе у Јерменију која је у то време била део Совјетског савеза – 30-их година 20. века и после Другог светског рата, и једне сеобе у САД (1968.) данас је јерменска заједница у Бугарској поприлично мала, не броји више од 7.000 људи. На рачун тога она се истиче упечатљивим присуством својих високообразованих чланова. Јермени у Бугарској активно учествују у друштвеном и културном животу земље. Ту су писци Севда Севан и Агоп Мелкоњан, новинар Кеворк Кеворкјан, композитори Вили Казасјан и Хајгашод Агасјан, позоришни редитељ Крикор Азарјан, певачица и музички педагог Стефка Оникјан, сликар Едмонд Демирџијан, спортисти Нураир Нурикјан и Јулија Берберјан. Узајамно поверење Бугара и Јермена нашло је израз у бројним анегдотама о Јерменима, јер једино добри пријатељи могу једни са другима збијати шалу.
Превод: Ајтјан Делхјусеинова
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у организацији Општине, почиње 2. децембра свечаним паљењем новогодишње јелке на тргу Препорода...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског музеја – Софија. Подаци показују да је више од 80% жена широм света доживело неки облик уличног..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади, који су добили другу шансу за живот. Ова акција део је кампање „Претплати се на природу“ и..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..