Јермени у Бугарској су представници једне мале етничке заједнице која је упркос свему упечатљивог присуства у земљи. Није велик број Бугара који познају историју јерменског народа, али ће свако ко се упозна с њом имати осећај да чита историју Бугарске. Јерменска држава је основана 5-6. века пре нове ере, али су током свих ових година Јермени морали бранити своју независност, право на име и националну културу. По високим висоравнима око библејске планине Арарат, у долинама река које се сливају у реке Тигар и Еуфрат, Краљевина Јерменија се час територијално проширивала, час смањивала, а понекад је била и на рубу нестанка. А њени највећи непријатељи су два велика царства – Османско и Византијско царство која су добро позната и Бугарима. Током последња два столећа за обадва народа је битну улогу одиграла Русија.

Бугарска и Јерменија су поприлично удаљене једна од друге, али су оне упркос томе доласком Словена и Протобугара на Балкан у неку руку постале суседне земље. Разлог томе је било Византијско царство које је присилно исељавало људе са своје источне границе на западну и обрнуто, а поред тога је од посебног значаја била и чињеница да је велик број Јермена заузимао високе положаје укључујући чак и царски престо. О везама између бугарског и јерменског народа сведочи и једно јерменско четворојеванђеље из 966. године које је пронађено у Бачковском манастиру, Јужна Бугарска. Тај документ је један од најстаријих сачуваних рукописа уопште и данас је он предат на чување Народној библиотеци "Св. св. Ћирило и Методије" у Софији.

У историји и култури Јермена постоје и друге чињенице које их зближавају са Бугарима. Јермени су поносни на то да је њихова земља прва држава која је хришћанство прогласила службеном религијом још давне 301. године. У Краљевини Јерменија постоји уска повезаност између цркве и државе што је чини независном од цркве у Римском царству. Јерменска црква постаје још самосталнија након што је одбила да прихвати одлуку Халкедонског сабора из 451. године. Примање хришћанства повезано је са стварањем јерменског писма и књижевности на јерменском језику. Слична је ситуација и у Бугарској – словенско писмо и превођење богослужбених књига на народни језик потпомогла су христијанизацију земље. Независна од Цариграда и Рима јерменска црква несумњиво је један од фактора који подупире идентитет Јермена чиме их претвара у један од народа чија бројност дијаспоре вишеструко премашује број становника у Јерменији.
Не постоје поуздани подаци о јерменској дијаспори на подручју Бугарске пре најезде Османлија. Најстарији јерменски храм у Бугарској се налази у граду Силистра, на североистоку земље. Према натпису пронађеном током радова на њеној рестаурацији црква је саграђена 1620. године (1069. године према јерменском рачунању времена). У цркви су сачувани многи реликти и књиге, а међу њима је и библија из 1686. Са краја 17. века су и најстарији јерменски надгробни споменици пронађени у Бугарској. У периоду Османске владавине јерменске заједнице су сконцентрисане у већим бугарским градовима: Пловдиву, Русеу, Варни, Силистри, Шумену.

У ствари, Јермени у Бугарској нису међу великим групама јерменске дијаспоре. Њихов број је драстично повећан за време трагичног периода репресија над Јерменима у Османском царству. Тај период је почео током 90-их година 19. века када је управљао султан Абдул Хамид 2 и трајао је све до краја грчко-турског рата 1919-1922. године. Сматра се да је тада у Бугарску дошло око 25.000 Јермена. У малој музејској поставци у јерменској цркви у Пловдиву изложена је црквена утвар коју су донеле избеглице, првенствено из источне Тракије (подручја које се данас налази у европском делу Турске).

Број новопридошлих Јермена је дупло већи од оног припадника јерменске заједнице који су већ годинама живели у Бугарској. Били су потребни велики напори како би сместили и интегрисали избеглице. Отворене су јерменске школе у 13 бугарских градова, а у Софији и Пловдиву су биле по две. Истраживање свакодневне културе и фолклора Јермена у Бугарској показује да је током 20. века јерменска заједница практично поновно изграђена. У ту сврху су превазиђене разлике између старих и нових исељеника, као и оне између људи из различитих крајева.

После две сеобе у Јерменију која је у то време била део Совјетског савеза – 30-их година 20. века и после Другог светског рата, и једне сеобе у САД (1968.) данас је јерменска заједница у Бугарској поприлично мала, не броји више од 7.000 људи. На рачун тога она се истиче упечатљивим присуством својих високообразованих чланова. Јермени у Бугарској активно учествују у друштвеном и културном животу земље. Ту су писци Севда Севан и Агоп Мелкоњан, новинар Кеворк Кеворкјан, композитори Вили Казасјан и Хајгашод Агасјан, позоришни редитељ Крикор Азарјан, певачица и музички педагог Стефка Оникјан, сликар Едмонд Демирџијан, спортисти Нураир Нурикјан и Јулија Берберјан. Узајамно поверење Бугара и Јермена нашло је израз у бројним анегдотама о Јерменима, јер једино добри пријатељи могу једни са другима збијати шалу.

Превод: Ајтјан Делхјусеинова