Прво насеље на месту данашње престонице Бугарске звало се Сердонполис. Оно датира још из бронзаног доба, а сматра се да је трачког порекла. Налазило се у близини минералног извора у центру данашње Софије. Основна карактеристика града у римско доба био је космополитизам. Шаролико је становништво и у каснијим вековима. Припадници различитих етничких група и религија градили су своје махале и култне објекте. Тако су кроз векове у центру Софије, у непосредној близини, подигнути храмови различитих религија: православна црква Свете Недеље, католички храм Светог Јосифа, Бања Баши џамија и софијска синагога.
Према Кателини Салтировој-Павловој, главном експерту општинског предузећа "Стара Софија", трг на којем се налази црква Свете Недеље има богату историју.
"Он и трг Банског су два главна најдревнија места у нашој престоници – наводи она. – И док је на тргу Банског каптиран извор минералне воде, а у 2-3. веку тамо настао велики балнеолошки центар, у близини трга Свете Недеље су пролазила два важна пута која су повезивала источну и западну капију града, као и северну и јужну. У античко доба он је био административни центар града. У римско доба западно од трга налазило се трговачко средиште града о чему сведоче бројни трагови малих дућана. Касније, када је хришћанство постало званична религија, на тргу су подигнути први хришћански храмови."
У ствари, црква Свете Недеље је део трећег таласа изградње хришћанских храмова на том месту. Претпоставља се да је подигнута негде средином 10. века. Међутим, сигурно је да је тамо постојао храм у 12. веку, када је култ Свете Недеље – заштитнице бугарских царева постао државни. Према старом обичају у дворишту храма налазило се хришћанско гробље. Тамо је била и мала црква Св. Аранђела укопана у земљу, а 1849. г. средствима која су обезбедили богати становници Софије изграђена је школа. Највише средстава донирао је бугарски предузетник Иван Денкоглу.
До средине 19. века црква Свете Недеље била је е мала зграда која је имала камене темеље и дрвену конструкцију. Године 1856. на њеном месту почела је изградња новог храма који је освештан 1867. године. У 19. и почетком 20. века он је био познат и као храм Светог Краља, јер с почетка 18. века у њему почивају мошти Св. краља српског Стефана Уроша II Милутина. Становници Софије су веровали да оне имају лековиту моћ и штите од болести. 16. априла 1925. године приликом терористичког напада комуниста на цркву за време службе, део храма је порушен. Погинуло је 193 лица, а 500 је рањено. После тог трагичног догађаја општина је одлучила да храм буде срушен, а на његовом месту подигнут споменик жртвама атентата, али након дугих расправа ипак свештеници су убедили општинске власти да се храм мора обновити. Тако је црква обновљена у свом савременом изгледу. Нови храм је дуг 30 м, а широк 15,5 м, са централном куполом високом 31 м. Позлата са иконостаса која је преживела напад, враћена је цркви.
Кателина Салтирова-Павлова прича и о џамији Бања Баши: "Од 4 поменута храма у центру Софије најстарији је Бања Баши џамија. Новац за изградњу џамије поклонио је муслимански духовник Ефенди Кад Сеифулах. Једно предање казује да ју је он подигао у знак сећања на своју преминулу супругу. Архитекта зграде је Синан - најзначајнији заступник класичне османске архитектуре који је познат по изградњи најлепших и најрепрезентативнијих џамија."
Бања Баши џамија је подигнута у 16. веку. Један од најславнијих отоманских путописаца из 17. века Евлија Челеби пише да је њена мунара прецизно израђена и веома лепа. Зграда има велику молитвену салу за мушкарце и галерију за жене. Вода са велике чесме служи за ритуално умивање пре молитве. На унутрашњим зидовима џамије, сагласно муслиманском канону, исписане су суре из Курана.
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..
Претежно облачно
Променљиво облачно