Прво насеље на месту данашње престонице Бугарске звало се Сердонполис. Оно датира још из бронзаног доба, а сматра се да је трачког порекла. Налазило се у близини минералног извора у центру данашње Софије. Основна карактеристика града у римско доба био је космополитизам. Шаролико је становништво и у каснијим вековима. Припадници различитих етничких група и религија градили су своје махале и култне објекте. Тако су кроз векове у центру Софије, у непосредној близини, подигнути храмови различитих религија: православна црква Свете Недеље, католички храм Светог Јосифа, Бања Баши џамија и софијска синагога.

Према Кателини Салтировој-Павловој, главном експерту општинског предузећа "Стара Софија", трг на којем се налази црква Свете Недеље има богату историју.

"Он и трг Банског су два главна најдревнија места у нашој престоници – наводи она. – И док је на тргу Банског каптиран извор минералне воде, а у 2-3. веку тамо настао велики балнеолошки центар, у близини трга Свете Недеље су пролазила два важна пута која су повезивала источну и западну капију града, као и северну и јужну. У античко доба он је био административни центар града. У римско доба западно од трга налазило се трговачко средиште града о чему сведоче бројни трагови малих дућана. Касније, када је хришћанство постало званична религија, на тргу су подигнути први хришћански храмови."

У ствари, црква Свете Недеље је део трећег таласа изградње хришћанских храмова на том месту. Претпоставља се да је подигнута негде средином 10. века. Међутим, сигурно је да је тамо постојао храм у 12. веку, када је култ Свете Недеље – заштитнице бугарских царева постао државни. Према старом обичају у дворишту храма налазило се хришћанско гробље. Тамо је била и мала црква Св. Аранђела укопана у земљу, а 1849. г. средствима која су обезбедили богати становници Софије изграђена је школа. Највише средстава донирао је бугарски предузетник Иван Денкоглу.

До средине 19. века црква Свете Недеље била је е мала зграда која је имала камене темеље и дрвену конструкцију. Године 1856. на њеном месту почела је изградња новог храма који је освештан 1867. године. У 19. и почетком 20. века он је био познат и као храм Светог Краља, јер с почетка 18. века у њему почивају мошти Св. краља српског Стефана Уроша II Милутина. Становници Софије су веровали да оне имају лековиту моћ и штите од болести. 16. априла 1925. године приликом терористичког напада комуниста на цркву за време службе, део храма је порушен. Погинуло је 193 лица, а 500 је рањено. После тог трагичног догађаја општина је одлучила да храм буде срушен, а на његовом месту подигнут споменик жртвама атентата, али након дугих расправа ипак свештеници су убедили општинске власти да се храм мора обновити. Тако је црква обновљена у свом савременом изгледу. Нови храм је дуг 30 м, а широк 15,5 м, са централном куполом високом 31 м. Позлата са иконостаса која је преживела напад, враћена је цркви.

© Фотографија: Миглена Иванова

Џамија Бања Баши

Кателина Салтирова-Павлова прича и о џамији Бања Баши: "Од 4 поменута храма у центру Софије најстарији је Бања Баши џамија. Новац за изградњу џамије поклонио је муслимански духовник Ефенди Кад Сеифулах. Једно предање казује да ју је он подигао у знак сећања на своју преминулу супругу. Архитекта зграде је Синан - најзначајнији заступник класичне османске архитектуре који је познат по изградњи најлепших и најрепрезентативнијих џамија."

Бања Баши џамија је подигнута у 16. веку. Један од најславнијих отоманских путописаца из 17. века Евлија Челеби пише да је њена мунара прецизно израђена и веома лепа. Зграда има велику молитвену салу за мушкарце и галерију за жене. Вода са велике чесме служи за ритуално умивање пре молитве. На унутрашњим зидовима џамије, сагласно муслиманском канону, исписане су суре из Курана.

© Фотографија: Миглена Иванова

Софијска синагога

© Фотографија: Миглена Иванова

Католичка катедрала Светог Јосифа