Град древнији чак од Рима – то је Пловдив. Прошло је 8.000 година од настанка једног од најстаријих насеља у Европи које се налази у јужном делу Бугарске. Попут данашњих становника Рима и житељи Пловдива с љубављу свој град називају „вечним“. Стога своје госте они прво воде у архитектонско-историјски резерват „Стари Пловдив”. Овде се човек може дотаћи трагова различитих епоха од древности до наших дана. Ту су остаци старих бедема у којима се преплићу слојеви историје. Са своје стране доба Бугарског препорода оставило је утицај скоро на сваку локалну кућу. Стари део Пловдива који је уврштен на листу 100 националних туристичких објеката ретко кад остаје без посетилаца. Дух прошлости коегзистира у природном складу са пулсом савремености. Туристички водич Румјана Стојева-Титерјакова нас уводи у атмосферу Старог Пловдива. Ево њене приче о два античка позоришта:
„У једно од два античка позоришта у Старом Пловдиву некада је могла да стане 1/10 становништва града. И данас је ово позориште активно, а познато је по изванредној акустици и занимљивим представама. На сцени позоришта могу се видети како монопредставе, тако и оперске представе претежно Ђузепеа Вердија, јер је по традицији Пловдив домаћин културних празника под насловом „Вердиејве вечери“. Недавно су завршени и радови на реконструкцији једне друге археолошке знаменитости – Римског стадиона. Он је међу 12 стадиона из Римског доба у свету који су очувани до наших дана. Гости Пловдива имају прилику да виде његову макету и да стекну представу о томе како је он изгледао некада, пре отприлике 2.000 година. У њему је могла стати скоро половина становника града у оно време, а данас је велика атракција за туристе. Ускоро ће Античко позориште и Римски стадион бити доступни туристима. Они ће моћи да уђу унутра и да виде не само сцену или арену. Љубитељи историје ће имати прилику да сазнају нешто више о раду археолога на тим објектима. Пловдив је од оних градова који увек имају чиме изненадити госте. Тренутно се одвијају завршни радови на реконструкцији другог античког позоришта у граду који је знатно мањи – за 350 особа. Међутим, оно није грађено за позориште, већ као зграду у којој ће се одржавати седнице некадашњег градског већа.“
Чак и ако гости резервата „Стари Пловдив“ не посете археолошке знаменитости, свакако ће куће из доба Бугарског препорода привући њихову пажњу. Неке од њих су данас музеји, а у другима још увек живе наследници њихових некадашњих власника. Румјана Стојева-Титерјакова прича о неким обрасцима пловдивске архитектуре из доба Препорода:
„Обавезно треба видети Етнографски музеј у Старом Пловдиву - једну од највећих кућа овде. Иако су за посетиоце отворена само два од укупно 4 спрата зграде, мајсторство архитекте Хаџи-Георгија из доба Националног препорода не може остати непримећено. Он је створио право ремек дело. У близини се налази и данашњи Музеј револуционарног покрета који је такође његово дело, а није ништа мање занимљив с архитектонске тачке гледишта. Замислите само – кућа има 144 прозора, каже туристички водич. Игра са светлошћу, комбинација дрвеног материјала и камена, елементи ликовне уметности стварају заиста непоновљиву атмосферу. Ваља истаћи и то да су куће у Пловдиву из доба Бугарског препорода чувене и по изрезбареним елементима у дрвету и осликаним зидовима и таваницама. С тим у вези обавезно препоручујем да туристи посете кућу некадашњег трговца Степана Хиндлијана. Такође, веома занимљива је и Балабанова кућа која се налази у њеном суседству. Обе су тако сличне, а истовремено толико различите, каже водич и наставља: Балабанова кућа је била срушена и поново изграђена према некадашњем архитектонском плану. Кућа Хиндлијана, пак, чува амбијент из доба када је изграђена. Она је заиста богато декорисана.“
Право путовање у време Бугарског препорода за сваког посетиоца Старог Пловдива представља шетња стрмим калдрмисаним улицама. Пуно је овде привлачних малих галерија и продавница за сувенире које чувају дух прошлости. Шармантни кафићи у двориштима нуде кафу кувану према старом локалном рецепту чијој је ароми тешко одолети.
Јесен је омиљена сезона житељима Пловдива. Тада као да се Стари град претвара у велику уметничку галерију. Јесење изложбе део су празника уметности – још једне манифестације по којој је Пловдив познат. Међутим, постоји још нешто:
„Да би још боље осетили атмосферу Старог града туристи могу посетити и неколико локалних радионица, каже гђа Титерјакова. - Преко пута Историјског музеја налази се грнчарска радионица у којој ће им љубазна жена уз то и изванредни мајстор не само показати како се прави глинено посуђе, већ ће им омогућити да свако ко жели сам нешто направи од глине. Грнчарски точак данас ради на струју, али је поступак израде предмета исти као у древна времена. У две од старих кућа гости могу да стекну представу и о другим занатима. Могу да виде како се ткају разноразни украсни панои. За туристе то су својеврсни воркшопови“
Превод: Абена Џерманова
Северозападна Бугарска поседује један драгуљ – то су Белоградчишке стене које уливају респект и задивљују својим каменим фигурама. Рејон обилује и провалијама, пећинама и понорима – директан пут у Хадово царство. А најпознатија међу њима је пећина..
„Овде, у тврђави Штипон (Трајанова врата), 17. августа 986. године био је смештен штаб бугарске војске под вођством цара Самуила која је тога дана поразила у бици византијску војску под командом цара Василија II која је упала у Бугарску. Вечна слава и..
Античка вила „Армира” је најраскошнији приватни дворац из римског доба који је пронађен на бугарском поднебљу. Према археолозима вила је подигнута у другој половиниI в. н. е., на поседу угледног трачког племића. У нашим данима она представља..
Променљиво облачно
Претежно облачно