Маузолеј, Парк Скобељева, изложба „Плевенска епопеја 1877.“, три спомен-куће, Румунски маузолеј и меморијални парк у селу Гривица. Ако се неким поводом обрете у срцу северне Бугарске обавезно свратите у Плевенски крај да бисте обишли споменуте знаменитости повезане са Руско-Турским ослободилачким ратом од 1877-78. г. Плевен се налази на скоро једнаком одстојању од Дунава и Старе планине, смештен је у центру Дунавске равнице. Војно-историјски музеји у општини Плевен једни су од најстаријих у Бугарској. Они су отворили врата скоро одмах после ослобођења од турске владавине 1878. г. Данас је становништво општине нешто изнад 300.000 људи, а 110.000 њих живи у Плевену – седмом по величини граду у Бугарској.
Већина музеја ради сваког дана без обзира на годишње доба. И тако то траје већ деценијама јер увек има пуно посетилаца. На отвореном простору или у зградама музеја у Плевену можете видети јединствене примерке оружја, војних карата, олтаре које је војска користила у маршевима, униформе и друге многобројне предмете који су били у употреби за време петомесечне опсаде и окршаја између турске армије и руске војске за време Ослободилачког рата. У једном од својих чланака историчар доц. Милко Аспарухов, директор Војноисторијских музеја у Плевену пише:
„У току рата град је попримио велики војни, политички и стратешки значај, а битка код Плевена постала је прекретница у његовој историји. По свом трајању, броју армијских припадника и жртвама палим у тој бици, окршаји код Плевена сврставају се међу најзначајнијим догађајима за време Ослободилачког рата који су били пресудни за његов победоносни исход. Потпуно непознати дотле градић је у 1877. привукао пажњу, изазвао надања и одушевљење светске јавности. Слобода се родила у Плевену – у његовим блатњавим рововима, у неосвојивим узвишицама, на његовим ратиштима на којима је пало на хиљаде војника и официра. После победе житељи Плевена су уручили руском цару Александру Другом захвалницу на којој је било исписано следеће: „Ослобођење Плевена – то је зора ослобођења древне Бугарске.“
Руска армија чији су саставни део биле и румунске јединице у три наврата је без успеха јуришала на зелене брегове око Плевена. Број жртава је био огроман. После пораза руске војсковође су променили тактику. Они су организовали опсаду и три месеца касније турски гарнизон је изгубио битку 10. новембра 1877. г. Заробљен је и војни предводник Турака – Осман паша. Један од најталентованијих турских војсковођа симболично је уручио своју сабљу генералу Гањецком.
Ма колико истино испричали догађаје везане за ову историјску битку, ма колико тачне податке и бројке навели, ништа није у стању да замени лични доживљај. Године 1907. захвални житељи Плевена су покрили зеленилом место окршаја. Прозвали су га Скобељев парк по имену чувеног руског генерала. Седам деценија касније, 1977. на истом месту је приређена стална поставка Плевенске епопеје. Импозантна зграда представља зарубљену купу симболично подигнуту на четири стилизована бајонета. Укупна висина јој је 50 метара. Три хоризонтална прстена из којих је састављен корпус симболизују три јуриша на Плевен. Четврти, украшен фризом, подсећа на опсаду Плевена. У првој дворани су приказани историјски догађаји – устанак против османских поробљивача од априла 1876. г., битка код старопланинског превоја Шипка у току Ослободилачког рата и др. У тако званој панорамској дворани је изложено огромно платно. Дуго је више од 100, а високо 15 метара. Исткано је од лана са свега једним јединим шавом. На њему су насликани реалистички призори битке од септембра 1877. г. Помоћу специфичне сликарске методе рада и пластика уграђених у тај призор, добија се невероватно реална слика. Ствара се илузија да посматрате призор из перспективе 8-10 километара. Посетиоцима се чини да ће малте не дотаћи таљиге у којима су разбацане разноразне ствари из свакодневне употребе војника. Или пак да је довољно учинити пар корака да би се нашли поред топова.
Свој велики таленат је у то дело уградио Николај Овечкин – аутор сликарског дела изложбе, руководилац и главни извођач бугарско-руског тима од 13 сликара. Посетиоци могу да користе лифтове како би се попели на два горња нивоа са којих се отвара поглед на место окршаја. Занимљиво је што је све то – зграда, слике, предмети завршено у току 8 месеци. У раду је поред стручњака учествовало и пуно волонтера. Панорамска изложба је отворена 10. новембра 1977., у част стогодишњице Ослобођења града Плевена. На један од зидова је постављена меморијална плоча са натписом „Завет генерацијама“ иза које је уграђена метална капсула коју би требало отворити истог датума 2077. г. У њој су грађани Плевена оставили своје поруке будућим нараштајима.
Превела: Ана Андрејева
Северозападна Бугарска поседује један драгуљ – то су Белоградчишке стене које уливају респект и задивљују својим каменим фигурама. Рејон обилује и провалијама, пећинама и понорима – директан пут у Хадово царство. А најпознатија међу њима је пећина..
„Овде, у тврђави Штипон (Трајанова врата), 17. августа 986. године био је смештен штаб бугарске војске под вођством цара Самуила која је тога дана поразила у бици византијску војску под командом цара Василија II која је упала у Бугарску. Вечна слава и..
Античка вила „Армира” је најраскошнији приватни дворац из римског доба који је пронађен на бугарском поднебљу. Према археолозима вила је подигнута у другој половиниI в. н. е., на поседу угледног трачког племића. У нашим данима она представља..
Променљиво облачно
Претежно облачно