Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Белоградчишке стене, пећина Магура и лутке од кукурузног лишћа на првом месту бугарских чуда

Фотографија: хива

Завршено је гласање за чуда Бугарске – природне и културно-историјске знаменитости, које ће бити предложене за упис на Унескову листу. Белоградчишке стене и пећина Магура у Северозападној Бугарској су на првом месту ранг листе непоновљивих природних реткости, а јединствене лутке од сувог лишћа кукуруза које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре лидери су у категорији за нематеријално културно наслеђе.

Невероватни стеновити облици код Белоградика налазе се на падинама западног дела Старе планине. У току 200 милиона година вода и ветрови у том опширном пределу од скоро 450 квадратних километара претворили су стеновите масиве у скулптуре, које као да је створила људска рука. Ти дивни природни кипови подсећају на животиње, птице, митска бића и људске силуете.

Пећина Магура је међу највећим у Бугарској. Дужина до сада истражених њених галерија износи око 2.500 метара. Међу импресивним облицима подземног лавиринта сталактита, сталагмита и сталактона издвајају се "Велики сталактон" висине од преко 20 метара и пречника у основи од 4 метра, као и "Пали бор", који је дуг преко 11 метара и пречник му је око 6 метара. Он се сматра највећим сталагмитом у истраженим бугарским пећинама. Непоновљиви древни цртежи на зидовима пећине представљају култне и ловачке сцене, као и сцене које причају о начину живота некадашњих обитавалаца тих простора.

© Фотографија: архива

У пећини има и вишеслојних јединствених ликова, цртаних у различитом доба изметом слепих мишева: то су фигуре у плесу, мушкарци који иду у лов, људи са маскама, различите животиње, шаховске паное, сунца, звезде, оруђе рада и биљке. Ти цртежи разоткривају и постојање светилишта, где су се вршили ритуали из доба неолита до гвозденог доба.

 

© Фотографија: marica.bg

Лутке од сувог лишћа које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре очарале су Бугаре фантазијом и мајсторством својих вештих стваралаца који чувају једну вековну традицију. Мале фине луткице од лишћа кукуруза, представљене су на Фестивалу паприке, парадајза, традиционалне хране и производа "Куртово Конаре Фест". Оне су део сачуваног обичаја, типичног за регион, који укључује такмичење парадајза са најзанимљивијим обликом, најбројнију колекцију различитих сорти парадајза, највеће црвене, жуте, зелене паприке и љуте папричице најзанимљивијег облика, најукуснији ајвар и кечап домаће производње, најукусније традиционално јело. Тако се у овом својеврсном такмичењу родила и идеја о изради живописних фигура и композиција од воћа, поврћа и кукурузног лишћа.

Поред најзапаженијих природних и културних феномена били су и тврђава Баба Вида, Долина Трачких царева, традиционална бугарска мартеница и непоновљиви чипровски ћилими. У гласању на сајту кампање учествовало је преко 500.000 Бугара.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Планирана модернизација старе жичаре Говедарци-Маљовица

Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..

објављено 24.11.24. 09.15

Највише путују Бугари између 25 и 44 године

Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи, док је 20,8% боравило у иностранству, а 6,9% - у земљи и иностранству. У поређењу с перидом..

објављено 22.11.24. 12.14
Фотографија: Бугарско-кинеско друштво у Смољану

„Пут млека“ од села Момчиловци до Кине рекламира Родопе као туристичку дестинацију

Село Момчиловци, Родопи, Пампорово и административна област Смољан су ове јесени имали свој штанд на Сајму туризма у кинеском граду Нингбо. Представник Бугарско-кинеског друштва „Пријатељи Кине“ у Смољану Момчил Караиванов је за БТА изјавио да се..

објављено 18.11.24. 09.30