Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Белоградчишке стене, пећина Магура и лутке од кукурузног лишћа на првом месту бугарских чуда

Фотографија: хива

Завршено је гласање за чуда Бугарске – природне и културно-историјске знаменитости, које ће бити предложене за упис на Унескову листу. Белоградчишке стене и пећина Магура у Северозападној Бугарској су на првом месту ранг листе непоновљивих природних реткости, а јединствене лутке од сувог лишћа кукуруза које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре лидери су у категорији за нематеријално културно наслеђе.

Невероватни стеновити облици код Белоградика налазе се на падинама западног дела Старе планине. У току 200 милиона година вода и ветрови у том опширном пределу од скоро 450 квадратних километара претворили су стеновите масиве у скулптуре, које као да је створила људска рука. Ти дивни природни кипови подсећају на животиње, птице, митска бића и људске силуете.

Пећина Магура је међу највећим у Бугарској. Дужина до сада истражених њених галерија износи око 2.500 метара. Међу импресивним облицима подземног лавиринта сталактита, сталагмита и сталактона издвајају се "Велики сталактон" висине од преко 20 метара и пречника у основи од 4 метра, као и "Пали бор", који је дуг преко 11 метара и пречник му је око 6 метара. Он се сматра највећим сталагмитом у истраженим бугарским пећинама. Непоновљиви древни цртежи на зидовима пећине представљају култне и ловачке сцене, као и сцене које причају о начину живота некадашњих обитавалаца тих простора.

© Фотографија: архива

У пећини има и вишеслојних јединствених ликова, цртаних у различитом доба изметом слепих мишева: то су фигуре у плесу, мушкарци који иду у лов, људи са маскама, различите животиње, шаховске паное, сунца, звезде, оруђе рада и биљке. Ти цртежи разоткривају и постојање светилишта, где су се вршили ритуали из доба неолита до гвозденог доба.

 

© Фотографија: marica.bg

Лутке од сувог лишћа које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре очарале су Бугаре фантазијом и мајсторством својих вештих стваралаца који чувају једну вековну традицију. Мале фине луткице од лишћа кукуруза, представљене су на Фестивалу паприке, парадајза, традиционалне хране и производа "Куртово Конаре Фест". Оне су део сачуваног обичаја, типичног за регион, који укључује такмичење парадајза са најзанимљивијим обликом, најбројнију колекцију различитих сорти парадајза, највеће црвене, жуте, зелене паприке и љуте папричице најзанимљивијег облика, најукуснији ајвар и кечап домаће производње, најукусније традиционално јело. Тако се у овом својеврсном такмичењу родила и идеја о изради живописних фигура и композиција од воћа, поврћа и кукурузног лишћа.

Поред најзапаженијих природних и културних феномена били су и тврђава Баба Вида, Долина Трачких царева, традиционална бугарска мартеница и непоновљиви чипровски ћилими. У гласању на сајту кампање учествовало је преко 500.000 Бугара.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Празник руже у Казанлак привукао многобројне туристе

За 121. издање Празника руже у Казанлаку влада велико интересовање, рекла је за БТА заменица градоначелника Сребра Касева. Туристичке агенције најавиле су посете група из целог света. За празничне дане 31. мај, 1. и 2. јуни смештајни капацитети у граду..

објављено 30.5.24. 11.34

У априлу су Бугари највише путовали на Балкан

У априлу је број путовања Бугара у иностранство износио 707,900 или за 4,9% више него у априлу 2023. године. Највише их је посетило Турску – 195.000, Грчку – 149.000, Румунију -58.300, Србију – 54.600, Немачку – 34.800, Северну Македонију – 32.500...

објављено 29.5.24. 11.59

На путовањима Бугари највише троше на храну

Нешто више од милион Бугара путовало је у првом кварталу 2024. године, од чега 74,9% – у земљи, 19,5% – у иностранству, 5,6% – у земљи и иностранству. Према подацима Националног завода за статистику, 88,2% приватних путовања организовано је самостално..

објављено 27.5.24. 17.55