Парк природе Врачански део Старе планине познат је по јединственој концентрацији биодиверзитета и лепих крашких формација. У регистрима Међународне уније за заштиту природе (IUCN) парк је уврштен у категорију заштићених предела и паркова природе, а резерват „Врачански крас“ на његовој територији убраја се у научне и природне резервате прве категорије. Управо због крашког терена који одликује планину формирао се јединствени рељеф парка и успостављена је изузетна разноврсност флоре и фауне.
Парк природе „Врачански део Старе планине“ обухвата већину територије Врачанске планине и Лакатнишке стене у северозападној Бугарској. Врачанска планина није висок масив и простире се између претходнице Старе планине, тзв. Предбалкан и њеног главног венца. Јужна граница Врачанске планине је живописна Искарска клисура. Три реке – Лева, Черна и Златица пресецају планину и деле је на три дела. Најопширнији од њих је Беглички део где доминира највиши врх Врачанске планине – Бегличка могила са 1481,7 метара надморске висине.
Већи део подручја парка „Врачански део Старе планине“ изграђен је од кречњачких стена карбонатног састава тријаске и јурске старости, које су испуцале у свим правцима и тиме претварају планину у огромно камено сито. Са својих 500 пећина и провалија парк је прави рај за спелеологе. Међу њима је можда најлепша пећина у Бугарској – Леденика. Проглашена за природну знаменитост и туристички објекат од међународног значаја, пећина импресионира својим великим димензијама и дивним накитом од леда по коме је добила име. Због јединствене акустике у Великој сали се приређују концерти и сличне приредбе. Међутим, на том подручју се налази још много пећина очаравајуће лепоте подземних крашких формација које имају занимљива имена – Темна дупка, Змејова дупка, Хајдушка пропаст, Невестина пропаст. У близини природног споменика "Вратца" налази се импресивни и лепи стеновити масив „Доломити“ где се одржавају национална и међународна такмичења у екстремном пењању. Кречњачке литице висине преко 400 метара које се уздижу у парку, највише су у Европи за ову надморску висину.
Парк природе „Врачански део Старе планине“ који је 1997. године проглашен заштићеним природним објектом од међународног значаја за очување биолошке разноликости, други је по величини у Бугарској после парка „Странџа“ и међу првима по богатству биљних врста, каже Цветан Цветков, главни стручњак за изградњу паркова у Дирекцији природног парка. У Бугарској има укупно 3.800 врста виших биљака од чега 550 заштићених.
„Када сам почео да радим, овде је било познато 1.100 виших биљних врста. Затим је откривено још 400 и сада их је 1.500, а то већ чини половину биљног богатства Бугарске – каже експерт. – Број заштићених врста биљака премашује 300 од укупно 550 врста у земљи. Једна од битних одлика парка је његов разноврсни крашки рељеф који је више карактеристичан за медитеранску вегетацију. Тиме се објашњава и велика разноврсност флоре. Најинтересантнији ендемит је Келереров центрантус /Centranthus kellereri/. Тај жбун сусреће се само у овом природном парку, изнад села Челопек, и на још једном месту у Бугарској. У прошлости је опстанак ове врсте био угрожен због интензивне испаше стоке, али ми смо предузели мере и тренутно је ендемит у добром стању. Поред тога, у нашој генетској банци чувамо семена овог жбуна, тако да ћемо једног дана, ако буде потребно, моћи да га на вештачки начин обновимо.“
Због релативно мале надморске висине на којој се налази парк „Врачански део Старе планине“, највећи део њега прекривен је листопадним и посебно буковим шумама. На овом простору се сусрећу цер, сладун, храст китњак, граб, акација, сребрна липа, топола. Ништа мање занимљива је и фауна парка.
Овде има 138 заштићених врста, од којих је 21 уписана у Црвену књигу Бугарске. Крашке шупљине су идеално станиште за слепе мишеве којих је овде 19 од укупно 33 врсте на територији Бугарске. На том подручју живи и стотинак врста птица од чега је 8 врста угрожено. Међу њима су црна рода, бела кања, сури орао, риђи мишар. За парк се наводе укупно 34 врсте сисара које чине трећину свих врста у нашој земљи. Међу њима је вук – угрожена врста која је укључена у Црвену књигу Бугарске.“
Због „избушеног као швајцарски сир“ рељефа Врачанске планине, воде такође крију пуно изненађења. Њихов проток није сталан, па зато их понекад има, а понекад нестају у стенама или некој пукотини. На овом подручју се налази 176 водопада високих преко 2,5 метара, који представљају велику туристичку атракцију и занимљивост и додају специфичан шарм локалитету.
Парк природе „Врачански део Старе планине“ нуди одличне услове за развој различитих врста одрживог туризма као што су ски туризам, параглајдинг, алпинизам, спелеолошки, еколошки, сеоски туризам и сл. Овде ваља додати и културни туризам чији је симбол Рогозенско златно благо - највеће и најлепше трачко благо нађено на бугарском поднебљу.
Превела: Марина Бекријева
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..
Древни град Перперикон добио је још једно велико признање. Након што је пре месец дана уврштен међу првих десет најзанимљивијих археолошких налазишта у Европи, према британском листу The Guardian, сада се он појавио и на страницама чувеног..
Претежно облачно
Променљиво облачно
Ведро