Биосферски резерват „Червената стена“ лежи у срцу планине Родопи, изнад познатог Бачковског манастира недалеко од Асеновграда. Добро обележена стаза креће од манастира и надаље улази у нетакнуте пределе централног дела Родопа, вијуга усред зелене шуме кроз које жуборе планинске реке, а од којих је највећа Чаја. Све те реке пробијају се кроз сликовите клисуре и спуштају се у виду водопада. Најнеприступачнији део резервата је слив Сушице, оивичен стрмим стеновитим падинама које ту и тамо достижу висину од 800 метара. Река тече средином резервата и формира прелеп кањон у скровитом амбијенту. У целој Бугарској ово подручје је најбогатије пећинама. На реци Сливов дол налази се највиши слап у Родопима (50 метара) који се зове Сливодолско падало. У сливу те реке могуће је видети мноштво каскада и спрудова. Сликовитост пејзажа допуњују два трачка светилишта Белинташ и Караџов камак (камен) која се налазе једно наспрам другог.
„Червената стена“ је највећи између 4 биосферска резервата у Родопима. Ужива статус биосферског подручја од 1962. г. 1977. УНЕСКО је оценио изузетни значај богатства биљних и животињских врста сачуваних у њему као и јединствених стеновитих формација. Зато га је укључио у свој програм „Човек и биосфера“. Природни резерват носи име највише окомите стене у Родопима. Окренута према северозападу, на светлости залазећег сунца она се пресијава у црвеним нијансама. „Червената стена“ је типичан ботанички резерват, изјавила је за Радио Бугарска Марија Михајлова, експерт за биодиверзитет у Регионалној инспекцији за животну средину и воде у Пловдиву:
„У њему је утврђено постојање 645 виших биљака што чини отприлике 18 одсто свих врста флоре у Бугарској. У погледу биодиверзитета „Червената стена“ је на првом месту међу свим резерватима тог типа који су досад истражени. Од укупног броја биљака које успевају у том пределу, њих 38 је уврштено у Црвену књигу угрожених врста Бугарске, а 21 врста спада у категорију балканских ендемита.
Једино у резервату „Червената стена“ може се видети најлепша бугарска орхидеја – „Госпина папучица“. Она има крупан цвет, изузетно је лепа, обојена у жуто и тамноцрвено. Резерват „Червената стена“ је најјужније станиште те врсте у Европи. Оно се налази на месту ушушканом у буковој шуми и није га лако наћи. На подручју резервата могу се посматрати многе друге врсте орхидеја. У Родопима је утврђено постојање њих педесетак, а у резервату „Червената стена“ откривена су станишта 27 врста орхидеја.“
Зато он слови за „рај орхидеја“. Само немојте замишљати раскошне велике орхидеје заносно опојног мириса каквих има у влажним тропским пределима. Наше, европске врсте су много ситније и дискретније, али нису ништа мање дражесне. У резервату се могу видети и друге врсте ендемита какви су родопска лала, родопска саса, родопски лан, Morina persica, Daphne Oleoides Schreb што је родопска варијанта вучје лике као и тиса.
А такође и једна реликтна биљка – Haberlea rhodopensis - родопски цвет феникс (или колачић) који је из фамилије дикотиледоних биљака којој припада и српска рамонда.
„Та реликтна врста потиче још из доба терцијера када је клима била топла и влажна, прича госпођа Михајлова. - Затим код глацијације за време квартарског периода ареал те врсте је знатно сужен, а конфигурација му је нарушена. У нашим данима ова биљка успева у подручјима где је клима топла и влажна. За њу је карактеристично да и ако се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Она има способност да се из стања анабиозе, (мировања услед смањења метаболичке активности) када су услови средине неповољни, поново врати у живот. Та бугарска врста феникс биљке је веома раширена у резервату „Червената стена“.
Нижи делови резервата покривени су превасходно нискостабластим шумама храста, граба, црног јасена, лука-клена. Нешто виши предели су зарасли у букву, јасику, црни граб, а највише падине су покривене зимзеленим шумама јеле и белог бора. Те шуме су станиште великог броја различитих животињских врста. Реке обилују пастрмком поточаром, а неке од њих, као што је рецимо Сушица, одликују се добро очуваном популацијом видре. У том планинском крају могуће је срести медведе, вукове, јелене, дивокозе. Овде је прави рај дневних и ноћних птица грабљивица.
„Овај предео настањују 63 врсте птица од којих је 17 укључено у Црвену књигу угрожених врста Бугарске, појашњава Марија Михајлова. - Од већег интересовања су ветрушка, патуљасти орао, орао крсташ, сури орао, орао мишар, риђи мишар, орао осичар. Велики је диверзитет птица и ван реда грабљивица. Припадници групе гмизаваца овде су обични зидни гуштер, зелембаћ, обична крастаћа. Овај предео настањују и неке врсте које су типичне за Медитеран као што су грчка жаба, македонски гуштер и др.“
Резерват „Червената стена“ спада у такозване строге природне резервате за које је прописан најстрожи режим заштите. Посетиоци се овде могу кретати на пет маршрута. Нико не сме да скрене са обележене стазе. Од ове године Регионална инспекција за животну средину и воде у Пловдиву почела је да изводи пројекат финансиран из Оперативног програма „Животна средина“ чији је циљ заштита и одрживо управљање резерватом „Червената стена“ као и брига о још једном резервату – „Изгорјалото гјуне“. Пројекат је вредности преко 780.000 лева (око 390.000 евра) и предвиђа припремање плана о управљању резерватом, обнављање и унапређење туристичке инфраструктуре и повећање учешћа и ангажовања грађана на очувању и промовисању заштићене територије. У оквиру пројекта ће бити извршена инвентаризација биодиверзитета што ће омогућити да се уоче промене до којих је дошло у току пола века откако је утемељен природни резерват „Червената стена“.
Превела: Ана Андрејева
Фотографије уступила Регионална инспекција за животну средину и воде-Пловдив
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..