У празничном календару Бугара одвајкада постоје црквени празници на којима се по традицији окупља цела породица. Има их у сваком годишњем добу, зато да би нас можда подсетили колико је битно одржавати родбинске односе. Прослава крсних имена (имендани), окупљања шире фамилије, сеоски сабори – све су то дуго oчекивани и омиљени поводи да се са осталим члановима породице нађемо око празничне трпезе. Међу њима посебно се истиче Бадње вече – празник који хришћани на овим просторима славе већ више од 15 векова.
Рождество Христово је највећи празник код католика. За православне вернике то је Васкрсење Христа, али се Божић такође прославља у свечаној атмосфери. Рождеству као и Васкрсењу Христовом претходи часни пост. Дан када се Спаситељ родио, одавно је потонуо у заборав. Све до 6. века када је Црква прихватила 25. децембар као датум Рођења Христовог, овај празник је био покретан. У настојању да потисне римски пагански празник рођења бога Сунца Сола Инквитуса и малоазијски Dies natalis Solis Invicti или „рођендан непобедивог Сунца“ који су следбеници Митре славили 25. децембра, хришћанска Црква је изабрала баш тај датум за прославу рођења Христа. То је у ствари стари народни обичај слављења рођења младог бога природе, божић, проглашен за рођендан Исуса Христа. Паганске корене тог обичаја није тешко открити ни данас. Трагове многобожачких ритуала откривамо и у прослави овог празника у данашњим данима. То се посебно огледа у трпези која те вечери мора бити богата, лепо спремљена, пуна симбола и пророчанстава о судбини. Велики део традиционалних обичаја има за циљ обезбедити добробит породице. Призивају се и домаћи покојници, тиме се обележава сећање на преминуле претке јер се верује да су они заштитници куће, упућује се молитва за здравље и берићет.
По старој традицији у Бугарској се на Бадње вече на трпезу ставља непарни број посних јела: кувано жито – кољиво, кувани пасуљ, сарма са пиринчем, пита са бундевом, ошав (компот од сувог воћа), млевени бели лук са орасима, мед са орасима. На трпези обавезно се ставља и мало соли, куване ракије, црног вина. И наравно – Бадњачки колач или чесница са новчићем.
У старим временима су жене од раног јутра почињале припрему поштујући устаљени редослед. Замесивање теста за погачу поверавале су девојци из фамилије која још није верена. Веровало се да кад би хлеб за Бадње вече замесила будућа невеста, она би напуштањем очеве куће однела са собом и берићет. Док би девојка само промешала део брашна уз додатак мало воде и квасца – дакле њен задатак је био да започне месење погаче.
Некада су породице биле велике, па су месиле много хлеба. За Бадње вече спремале су се три врсте погача – први је био чесница – округли обредни хлеб на који су урезивани пластични ликови – симболи Сунца, стилизовани цветови, птице. Звали су га боговица или богова погача. У неким насељеним местима био је обичај да се омесе велики округли хлебови са украсом који је приказивао неке елементе пољопривредних радова - рало, орача, чобана и др. Спремало се и на десетина краваја и колача који у Божићној ноћи дељени коледарима. Групе мушкараца, звани коледари су од раних сати Божића ишли у обилазак по кућама села певајући и играјући и на тај начин желели укућанима здравље и успешну годину. Они су на поклон добијали краваје – хлепчиће са рупом у средини. Такви краваји дељени су и свој деци у фамилији. У неким деловима Бугарске постоји обичај да пошто заврши са припремом погача, домаћица изађе на двориште и рукама улепљеним тестом хвата воћке, кошнице и стоку да би их учинила плоднијима. Тим рукама дотакла би и нероткиње у кући.
У рано јутро на Бадњи дан мушкарци су такође имали пуне руке посла. Бадњак - дрво које ће целе ноћи горети у огњишту, требало је одсећи у рану зору. Онда би на дебљем крају направили рупу, ставили у њу грумичак тамјана и просипали унутра мало уља. Затим би ово место превили. Према научницима у том се ритуалу огледа један древни словенски ритуал који је извођен у част предака. Традиција кађења куће тамјаном и данас се негује у неким бугарским породицама. Пламен ватре међутим присуствује симболично – при светлости свећа и евентуално кандила које се пали испред иконе укућани проводе цело Бадње вече.
Очишћавајућа моћ ватре, животворна енергија хлеба, симболично присуство свега што нам је потребно што се огледа у изобиљу јела на празничној трпези – све смо то пренели кроз векове да бисмо традицију испоштовали и ове године, у друштву деце и унука, рођака и пријатеља и свих који заузимају посебно место у нашем срцу и животу.
Превела: Ана Андрејева
Виноградари и винари из региона Стралџе обележиће данас, 14. фебруара, празник Светог Трифуна по старом стилу. Традиционални ритуал орезивања винове лозе извршиће се у виноградима у близини града где ће бити проглашен и нови „краљ Трифун.“ Празник..
Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч..
У граду Трну ће се четврту годину заредом одржати зимски маскенбал. Почетак је данас, у интервалу од 12.00 до 14.00 часова, на централном градском тргу. У маскаради учешће ће узети четири сурвакарске групе из Земена, Трна и пернишких села Црна гора и..