На дан када смо у Бугарској обележавали Трифундан уједно са Даном заљубљених, на хиљаде младих људи из 5 великих градова земље изашло је на протесте против прекомерне градње на бугарској црноморској обали и намера за изградњу нових смучарских стаза у националном парку Пирин.
Заговорници идеје о проширивању смучарских комплекса у Пирину често наводе као аргумент велику разлику између постојећих зона за скијање у Алпама и ових у Пирину. Док је у Алпама изграђено на хиљаде километара скијашких терена, у планини Пирин их је свега неколико стотина километара. Међутим, да ли су таква поређења меродавна? Научници су убеђени да нису. Без обзира што је Пирин за потребе класификације сврстан у такозвани алпски биогеографски регион, бугарска планина се по много чему разликује од великог европског планинског ланца, сматра доцент Асен Асенов, биогеограф. Одмах пада у очи да они нису исте величине. Национални парк Пирин простире се на површини од свега 40.000 квадратних километара, док се суштински део Алпа простире на 180.000 квадратних километара, а заједно са претпланинским појасом достиже 300.000 квадратних километара. Осим тога у планини Пирин нема толико високих врхова. Овде је просечна надморска висина тек 1.033 метра, за разлику од Алпа где је око 2.000 метара. Поред тога у Алпама има 82 врха висине преко 4.000 метара. Тиме је условљена и могућност да се ски центри изграђују у вишим деловима планине да се не би оштетио шумски појас. Док су смучарске стазе у планини Пирин буквално урезане у шуме. Према Росену Цоневу, предавачу за област заштите биодиверзитета на Софијском универзитету, Пирин ни издалека није типична планина алпског типа, него представља јединствен склад различитих биогеографских утицаја:
„Пирин је јединствена планина. Као прво - по свом географском положају: на граници медитеранске и континенталне климе. С друге стране, релативно је висока, трећа по висини планина на Балкану после Риле, опет у Бугарској, и грчког Олимпа. Ова њена специфика је после краја леденог доба створила могућности да се на високим пиринским врховима настане реликтне врсте биљака и животиња које су преживеле ледено доба. А флора и фауна из правца Медитерана постепено се измешала са овим реликтима да би данас формирала јединствени комплекс биолошке разноврсности. Ако у Бугарској има скоро 4.000 врста и подврста виших биљака, онда се трећина тих биљака може срести у Пирину. У ствари територија планине Пирин је најбогатија локалним ендемитима у Бугарској и једна од најбогатијих у поређењу са свим другим у јужној Европи, а да и не говоримо о Алпама и планинама у северној Европи које су далеко скромније у погледу биодиверзитета. Пирин је богат локалним ендемитима као што су пиринска љубичица (Виола периненсис), пирински тимијан, пирински мак који је за разлику од свих других макова жуте боје и такође представља реликт из леденог доба. Сусреће се само у највишем делу планине, на мермерним врховима и представља јединствени налаз за цело Балканско полуострво. Исто толико богата и јединствена је фауна Пирина, посебно што се бескичмењака тиче. Утврђено је око 2.000 врста од којих су многе регионални и локални ендемити. И не на последњем месту веома је богата пиринска фауна кичмењака. У овој планини сусреће се 40 одсто сисара и 50 одсто птица Бугарске. Занимљиве су популације ретких врста као што су мрки медвед, велики тетреб, мала сова, балканска дивокоза – ендемска подврста која се много разликује од алпске дивокозе. Чак у многим пиринским шумама доминира биље ендемско за Балкан и Апенинско полуострво попут мунике која успева једино на нашем полуострву и молике која се може видети и у јужним пределима Апенинија. И није случајно то што је јединствено богатство биљног и животињског света високо оцењено и у свету, а Национални парк Пирин уврштен на Унескову листу светске природне баштине.“
„Резерват „Бајови дупки – Џинџирица“ који се налзи у Пирин планини јесте најзначајнији ендемски центар у Бугарској, наводи г. Асен Асенов. - Нигде другде код нас нема толико ендемских врста. Ту бих да поменем и један други драгоцени резерват – „Јулен“ који се налази у непосредној близини скијашких зона у Банском. Стога свака будућа одлука о изградњи нових скијашких стаза мора се доносити по темељном испитивању и на основу закључка експерата. Јер је планина Пирин, у ствари, национални природни капитал. После аграрне и индустријске револуције, сада је време еколошке револуције, односно време када на природне ресурсе гледамо као на драгоцен капитал који се мора чувати и умножавати.“
Капитал који би могао да омогући да се у планини развија одрживији туризам који би доносио више прихода од масовног скијашког спорта.
Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова
Унапређење вештина критичког размишљања, провере чињеница и медијске писмености од суштинског је значаја за друштво, посебно за младе у Бугарској – земљи са једним од најнижих индекса медијске писмености у Европској унији , преноси образовна..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у организацији Општине, почиње 2. децембра свечаним паљењем новогодишње јелке на тргу Препорода...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског музеја – Софија. Подаци показују да је више од 80% жена широм света доживело неки облик уличног..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..