Она је увек насмејана и изузетно позитивна. И не би могло да буде другачије, пошто гледа на живот буквално "свисока". Зове се Орлина Аспарухова и једини је пилот балона у Бугарској. Летела је изнад три континента – Европе, Азије и Јужне Америке. Иза себе има преко 3.000 часова у небу са балоном и безброј незаборавних доживљаја и емоција.
"Одрасла сам у породици авијатичара. Отац ми је био пилот и код куће се увек говорило о летању, прича Орлина Аспарухова. - Тако да је било сасвим природно и логично да бар једно од четири деце у породици наследи његову професију или као минимум љубав ка авијацији. На почетку је за мене све било хоби. Радила сам као економиста у сфери увоза и извоза расветне технике. Једном сам убедила моје послодавце да купимо рекламни балон и пронашла сам добављача из Енглеске. Али пре испоруке требало је да се научим да управљам тим балоном, те сам отишла на курсеве у иностранству. Тако сам у фебруару 1988. г. завршила убрзани курс у Центру за авијацију пољског града Лешно, и постала сам сертификовани пилот балона, јер сам имала и претходну авијацијску припрему за друге летелице. Обука је била озбиљна. Изучавала сам допунски конструкцију и експлоатацију балона, технику пилотирања, аеростатику и др. Комплетни курс обуке укључује и много важне предмете – метеорологију и навигацију, Закон о цивилном ваздухопловству, инструментално овлашћење, радио-веза и др. Актуелни Закон о ваздухопловству код нас забрањује да слободно лебдиш у небу ако ти падне на памет да си купиш балон. Исто као и пилоти авиона, пилоти балона треба да прођу обуку и да држе испит пред Грађанском ваздухопловном администрацијом. И то је неопходно не само због њихове безбедности, него јер је небо данас крцато летелицама."
Први лет балоном двоседом Орлине био је 1988. године у Пловдиву за време Међународног сајма, у главном изложбеном центру Бугарске. Две године касније она се посветила искључиво и само летању балоном и основала клуб "Орлови":
"Основала сам фирму, склопила уговор са предузећем, где сам радила, купила сам балон и плаћала га пет година рекламним летовима, сећа се она. То је био мој први балон – са два места. 1994. године купила сам и други балон, који је нешто већи и са четири места. А 2006. г. купила сам последњи – путнички балон за 7 људи. Користим га да возим туристе, а отплатила сам га опет рекламним летовима. Међутим, у време кризе ми је теже да проналазим оглашаваче. Од неколико година нисам ишла на такмичења. А тамо је заиста супер. Учествовала сам и у европским такмичењима и на светском у Бразилу. То су биле прве светске еко игре. Имало је 13 спортова, везаних за природу, а један од њих био је летење балоном. Доживљај је био фантастичан – летели смо изнад водопада Игуасу. Била сам и у Индији на балон-фешти. Такмичења су нешто лепо, рекла бих чак језиво. Тамо ти дају задатке, које тежиш да испуниш, да достигнеш циљ. Скоро сваког месеца у Европи, а и широм света одржава се нека балон-фешта. Приређују се у рекламне сврхе, али је то шанса за сусрет истомишљеника. Тамо организатори покривају део трошкова учесника и све је приступачније, него ли на великим такмичењима када треба да плаћате таксе за учешће, хотелски смештај, храну. Тада су вам потребни спонзори."
Која је најјарча успомена Орлине из протеклих више од 20 година с балонима?
"Већ 24 године летим активно, јер сам напустила фирму у којој сам радила после 1990. и основала клуб "Орлови". Желела сам да се уверим да се могу издржавати само летањем. Отада је мој хоби постао моја професија и то је заиста невероватно. Доживела сам свашта. Не могу да издвојим нешто конкретно. Драматичан је био лет изнад Рилског манастира и врха Мусала, где смо достигли 4.000 метара надморске висине у једној отвореној кошници, изнад облака – заиста јединствено осећање. Занимљиви, мада тешки су били летови над Петербургом, али је то био одличан тренинг. Нећу заборавити такође моје прво учешће на европском такмичењу у Француској 1992. г. Дотле сам учествовала само у балон-фештама, али не и у такмичењима таквог ранга. После првог дана од сто балона ја сам била 37., а мој инструктор из Пољске је био 30. Била сам веома срећна. Касније сам заузимала 14., 18. место од 100 балона, и то сам се такмичила са мушкарцима, жене смо биле само ја и једна Енглескиња. Дуго времена смо биле само нас две, али сада већ има и такмичења само за жене… Међутим, искуство које сам стекла од рекламних летова на сајмовима у Пловдиву, летећи ниско над градом, брдима и реком уливало ми је увереност да ћу имати добре резултате."
Ако желите да будете добар пилот балона треба да сте припремљен за ваздух и свакако да будете сталожен, али и храбар, саветује Орлина. Важно је да не падате у панику, да не делујете напето и у вихору емоција, већ паметно. Сваки облачић треба да вам говори нешто, треба да читате у небу као у књизи, да од њега научите све о метеоролошкој ситуацији и када дође до критичне ситуације, одмах да реагујете. Орлина каже да увелико рачуна и на своје сараднике на земљи:
"Радим са десетак људи из нашег клуба. Они су искусни и тренирани. Балон спушта минимум четири особе на земљи. Они треба да га припреме правилно. Једно уплетено уже или нешто друго може да ти у ваздуху угрози живот. Иначе ја сам веома отворен човек, волим да се дружим са свима и то ми се највише свиђа на такмичењима где се састајем са пријатељима из целог света. Фантастично је. Када сам почињала, у Бугарској није било интернета и фејсбука. А сада, чак и када из финансијских разлога пропуштам неко такмичење, одмах могу да видим слике са њега, да прочитам коментаре. Имам преко 1.300 пријатеља у фејсбуку, са којима размењујемо информацију и о новитетима у техници, и о летовима. Нажалост, не могу да будем свугде, али одржавам кондицију и увек сам спремна за лет. Са ваздуха се отварају дивни видици: живописни пејзажи, лепи изласци и заласци сунца, невероватни облаци, китни села и људи, који те увек радосно поздрављају. Надам се да ће тај спорт пронаћи своје достојне наследнике у Бугарској."
Превод: Александра Ливен
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..
Променљиво облачно