„Да би прошлост постала видљива и лака за разумевање и да би се сачувало ово велико национално богатство.“ Овако је средином 20. века сликар и етнограф Лазар Донков објаснио своју идеју о стварању aрхитектонско-етнографског комплекса „Етар“. То је јединствени музеј под ведрим небом који је отворен за посетиоце још далеке 1964. године. Удаљен је само 8 км од старопланинског града Габрово. Комплекс „Етар“ је и данас једно од најпосећенијих и најдопадљивијих места у богатој колекцији 100 националних туристичких објеката Бугарске.

Када људи шетају комплексом, пред њиховим очима оживи аутентична атмосфера некадашњег градског живота Габрова. О овом дивном музеју на отвореном се много тога може прочитати, али је непосредни контакт са њим стварно изузетан. Кроз причу Петје Боневе из Одељења за везе са јавношћу архитектонско-етнографског комплекса „Етар“ прошетаћемо калдрмисаним уличицама овог живописног простора који одише историјом:

Ваљавица

„Музеј је створен да би се посетиоци упознали са архитектуром, начином живота и економском историјом Габрова и Габровског краја у доба националног Препорода (друга половина 18. и 19. век). У ово доба у граду је било развијено више од 26 заната. Занатски производи наишли су на добар пријем у Букурешту, Бечу, Марсељу, Анадолији и другим блиским и далеким крајевима. У архитектонско-етнографском комплексу „Етар“ налази се једина у земљи збирка водених постројења, тзв. народне технике на води. Сачињена је од 10 објеката и сврстава се међу најбогатије и најбоље организоване техничке збирке европских музеја под ведрим небом. То је и разлог што је водени точак постао амблем Етара. Најзанимљивије је да су сви објекти и данас активни и раде онако као што су радили у прошлости. Све је приказано у природном амбијенту и у природној величини и права је илустрација рационалних техничких решења која су плод бритког и инвентивног ума становника Габрова. Етнографски комплекс је умањени модел некадашњег града. На чаршији се може видети 16 узора балканске архитектуре који својим специфичностима одражавају дух тог места и приказују оригинални таленат ренесансних градитеља.

Занатлије и данас, као и некад, својим рукама стварају производе које продају. Они израђују пред посетиоцима свакојаке предмете од глине, коже или дрвета и то истим алатима којима су се некад служили мајстори. А прави стваралачки изазов за туристе је да се укључе у израду тих предмета, рецимо, да сашију кожну торбу или да направе глинену шољу. У етнографском комплексу је очувано преко 20 старих традиционалних заната који су изузетно атрактивни за посетиоце.“

Савова кућа

Током скоро целе године у архитектонско-етнографском комплексу „Етар“
организују се манифестације којима се реконструишу неки од старих обичаја у Габровском крају.

„Кроз бугарске народне песме и игре приказујемо богато духовно наслеђе нашег краја – прича Петја Бонева. – На велике празнике у народном календару као што су Врбица, Ђурђевдан, Ивањдан приређују се реконструкције обичаја везаних за њих. Последње суботе и недеље августа кроз реконструкцију свадбених обичаја приказујемо етнографску разноликост на бугарским просторима. Имамо и дугогодишњу традицију у раду са децом. Мали љубитељи историје и етнографије учествују у реконструкцијама догађаја везаних за све традиционалне празнике. Сваке године одржавају се и дечји конкурси за израду сурвачке - лепо украшене дренове гранчице за извођење новогодишњег обичаја Сурвакање, као и за израду мартеница и плашила.

У комплексу „Етар“ се редовно одржавају наступи фолклорних састава који приказују неисцрпно музичко богатство бугарског народа. Суботом и недељом током летње сезоне организују се демонстрације старих домаћих заната. Под ведрим небом или пак у некој од кућа на чаршији посетиоци комплекса имају прилику да посматрају бојење тканина биљним бојама или израду плетених предмета од кукурузовине. Најзначајнији догађај у културном календару архитектонско-етнографског комплекса „Етар“ је Међународни сајам народних заната који се одржава сваке године почетком септембра. На њему се окупљају мајстори и гости из целе земље и иностранства. То је један од начина да сачувамо културне традиције и да одржавамо интересовање за бугарске народне занате.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије је уступила екипа архитектонско-етнографског комплекса „Етар“