Влажна подручја заузимају све мањи део површине на нашој планети што прети нестанком хиљадама ретких врста биљака и животиња. У Европи ова појава је нарочито видљива у региону Медитерана са којим је преко Босфора и Дарданела повезано и Црно море. Како очувати угрожени биодиверзитет у обалским лагунама и соланама – одговор на ово питање тражи пилот пројекат у склопу програма „Лајф плус“ ЕУ који обухвата три државе – Француску, Италију и Бугарску.

Tрсколикa травa (Аmmophila arenaria)

Између те три земље једино Бугарска нема проблема са соланама (оне се налазе око Поморијског и Атанасовског језера), а то је тако јер оне нормално функционишу. Рад солана одржава спецфичну разноликост животиња и растиња које живи у сланим водама. У том погледу више напора ће морати да уложе заштитници природе из Регионалног парка природе „Молентарџиус-солане“ у Италији као и у Регионалном парку природе „Камарг“, јужна Француска, а такође и компанија за добијање соли CSME, део француске „Сален групе“. Многе солане на територији Француске су већ затворене укључиво и доскора највећа у Европи солана Salin de Giraud у Камаргу. То представља опасност за већи број ретких врста којима су та подручја била животно станиште у току више деценија, па чак и столећа, у којима су те солане радиле. Излаз из те ситуације сада траже учесници пројекта из Италије и Француске који је посвећен управљању заштићеном зоном „Солане Червија“ у Италији.

Приморски котрљан (Eryngium maritimum)

Бугарска ће се придружити својим партнерима у пројекту „Еколошко управљање и конзервациони радови у медитеранским соланама и обалским лагунама – MC SALT“ једино када су у питању морске лагуне какву представља Поморијско језеро, недалеко од Бургаса. Пројекат обухвата и заштићена подручја каква су слане ливаде и слане степе у неким од држава учесница.

Моргуша (Cakile maritima)

Основни задатак Бугарске је уклањање две инвазивне врсте биљака које сузбијају развој вегетације типичне за пешчане дине у околини Поморијског језера. То је изјавио за Радио Бугарска Димитар Попов из еколошке организације „Зелени Балкан“ који је вођа пројекта с бугарске стране:

„То су углавном две врсте жбуња – багремац и жука, које доспевају из Северне Америке и одликују се изузетном прилагодљивошћу. Користе се најчешће за јачање насипа и косина на путевима. На жалост ове су се биљке рашириле и на многим другим местима. На граници заштићеног подручја „Поморијско језеро“ распространиле су се углавном на динама које покривају пешчану превлаку између језера и Црног мора. Густо шибље погоршава услове живота флоре у неколико типова станишта на пешчаним динама и истискује аутохтоне травнасте биљке какве су трсколика трава и тамарис.“

На поветарцу лелујају се дуге и танке стабљике разноразних травнастих биљака међу којима су приморски котрљан, који је уврштен у Црвену књигу угрожених врста Бугарске, моргуша, раштика, морска луцерка. У заштићеном подручју „Поморијско језеро“ је и највеће налазиште кендира чији ситни попут перлица цветићи могу понекад бити и ружичасти (иначе су најчешће плави).

Патка њорка (Aythya nyroca)

У подручју Поморија заступљеност инвазивних врста које по правилу имају јак и разгранат коренов систем и чауру са много семена, срећом, је још увек у почетној фази, па се стога очекује да ће њихово искорењивање бити успешно, каже Димитар Попов. Други део пројекта који се изводи у Бугарској односи се на заштиту ретких или угрожених врста птица селица и гнездарица које обитавају овај предео. Пројектом ће бити обухваћени патка њорка, морски жалар, црвенонога властелица, пламенац, сабљарка, мала, обична и ћубаста чигра као и (морска) утва.

Сабљарка (Recurvirostra avosetta)

„Први пут на територији заштићене зоне „Поморијско језеро“ правимо кутије за гнездење које укопавамо у обалу језера и тако стварамо боље услове за гнеждење утве, прича експерт. - То је патка која се, за разлику од већине других врста барских птица, не гнезди у трсци, већ у рупама у земљи. Поред тога изградићемо и платформе за гнеждење мочварица које су под заштитом. То су рецимо ћубаста чигра, сабљарка, црвенонога властелица, мала чигра и морски жалар. Оне не само да су уписане у Црвену књигу фауне Бугарске, већ су под заштитом многих националних закона и међународних споразума међу којима је и Европска директива о очувању дивљих птица.“

Други циљ пројекта је радити у правцу спречавања урбанизације обалских лагуна што је озбиљнији и глобалнији проблем за читав регион Медитерана, па и за подручје Црног мора.

Превела: Ана Андрејева

Фотографије: wikipedia.org