Настанак Софије у древности везан је не само за погодан географски положај Софијског поља, већ и за минерални извор који се данас налази у самом срцу наше престонице. Хиљадугодишња историја овог насеља чије богате археолошке трагове откривамо и данас неминовно је повезана са овим богатством које је играло важну улогу у њеном успону. „Сердика је мој Рим”, узвикнуо је некада цар Константин Велики (306-337 г.), који је поред свега осталог оценио и овдашње минералне изворе и на дуг период Софију претворио у своју резиденцију. На жалост, данас се од овог драгоценог богатства бугарске престонице користи само мали део и то углавном од стране компанија за флаширање минералне воде. Данас су зграде некадашњих минералних купатила девастиране. И уместо да доприносе благостању Софије, термалне воде одлазе у канализацију или остају скривене у недрима града.
Хидролог проф. Костадин Штерев подсећа да управо ти извори чине наш главни град јединственим. Јер је вода сваког термалног извора различитог минералног садржаја и специфичних карактеристика што са своје стране пружа могућност за ширу практичну примену воде. Садржај минералних вода у северном, јужном, источном и западном делу Софијске котлине је сасвим различит и управо због те разноврсности кажемо да имамо велико богатство, наводи Костадин Штерев и прецизира:
- У недрима Софијске котлине и на територији наше престонице генерише се око 500 литара у секунди термалних вода. Њихова најнижа температура је од 30 до 35 степени Целзијусових, а неке достижу до 80-90 степени. Међутим, од тог потенцијала ми тренутно користимо тек око 1/5. Више него јасно је да су потребни програми и пројекти за истраживање и експлоатацију термалних вода. На жалост, последњих 20 година у том погледу нисмо постигли напредак.
© Фотографија: BGNES
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Бугарска телеграфска агенција (БТА) 16. фебруара 2025. године обележава 127 година од објављивања свог првог билтена, који је потписао њен први директор..
Радио Бугарска данас слави свој 89. рођендан! Током свих ових година, наш вишејезични медиј није био само извор поузданих информација, већ је..