Настанак Софије у древности везан је не само за погодан географски положај Софијског поља, већ и за минерални извор који се данас налази у самом срцу наше престонице. Хиљадугодишња историја овог насеља чије богате археолошке трагове откривамо и данас неминовно је повезана са овим богатством које је играло важну улогу у њеном успону. „Сердика је мој Рим”, узвикнуо је некада цар Константин Велики (306-337 г.), који је поред свега осталог оценио и овдашње минералне изворе и на дуг период Софију претворио у своју резиденцију. На жалост, данас се од овог драгоценог богатства бугарске престонице користи само мали део и то углавном од стране компанија за флаширање минералне воде. Данас су зграде некадашњих минералних купатила девастиране. И уместо да доприносе благостању Софије, термалне воде одлазе у канализацију или остају скривене у недрима града.
Хидролог проф. Костадин Штерев подсећа да управо ти извори чине наш главни град јединственим. Јер је вода сваког термалног извора различитог минералног садржаја и специфичних карактеристика што са своје стране пружа могућност за ширу практичну примену воде. Садржај минералних вода у северном, јужном, источном и западном делу Софијске котлине је сасвим различит и управо због те разноврсности кажемо да имамо велико богатство, наводи Костадин Штерев и прецизира:
- У недрима Софијске котлине и на територији наше престонице генерише се око 500 литара у секунди термалних вода. Њихова најнижа температура је од 30 до 35 степени Целзијусових, а неке достижу до 80-90 степени. Међутим, од тог потенцијала ми тренутно користимо тек око 1/5. Више него јасно је да су потребни програми и пројекти за истраживање и експлоатацију термалних вода. На жалост, последњих 20 година у том погледу нисмо постигли напредак.
© Фотографија: BGNES
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен задужила је бившег гувернера Европске централне банке и бившег премијера Италије Марија Драгија..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву одлуку су слаб школски успех, расејаност ученика и, пре свега, погубни утицај на дечју психу, али и..
Спомен-плоча Атанасу и Љубомиру Далчеви откривена је у Солуну на иницијативу Бугарске новинске агенције (БТА) и Генералног конзулата Републике Бугарске у том граду. „Бугарска треба да обележава места широм света где су живели познати и значајни..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..
Поверење у НАТО (40,1%) и ЕУ (59,5%) у Бугарској порасло је за 8, односно 5 процената у односу на 2023. годину, према истраживању социолошке агенције..