О савременој Софији постоје два супротна става. Први је да се она улепшава, ту и тамо стално ничу нови, симпатични кафићи и ресторани са цветним терасама, фино дизајнирани ноћни локали, лепе стамбене зграде, неке од којих чак су одликоване на међународним конкурсима због свог атрактивног архитектонског изгледа, а међу модерним градњама провирују древни споменици који сведоче о хиљадугодишњој историји града. Други став је да је у Софији све теже живети због огромног броја аутомобила и стравичних саобраћајних гужви, прекомерне изградње објеката у центру, нестанка зелених површина у великим стамбеним насељима и све загађенијег ваздуха. Два контрадикторна става у погледу главног града, која су у ствари подједнако истинита. Ствара се осећај да Софија већ не одговара свом слогану „Расте, али не стари“.
„Софија не расте, већ се гоји“ – таква је дијагноза партије „Зелени“, чији су чланови међу најватренијим критичарима пренагљених и по њима хаотичних урбанистичких решења из последњих деценија. Грађевински бум у престоници уопште није остварен на најбољи начин, прекоравају они. Град више не расте, него гомила „лој“ и центар се буквално бори за сваки свој дах.
„Град не расте ка периферији, не развија се у правцу изградње малих четврти на његовом ободу са нормалним саобраћајним везама, слично свим европским мегаполисима - тврди Андреј Ковачев из партије „Зелени“. - Нова стамбена изградња у ствари је сконцентрисана у границама историјског центра и сужава простор за нормални живот тамо – за социјалну инфраструктуру, културне институције, зелене површине, за квалитетан живот.“
Од неколико година наша древна престоница има метро, мада и за сада само са две линије. Први пут од 3-4 деценије изграђени су нови булевари и естакаде на неколико нивоа у нади да ће се тако олакшати промет у центру. Али је ефекат веома ништаван и све је то резултат већ поменуте погрешне шеме стамбене изградње, сматрају еколози.
„Азбучна истина је да када је планиран саобраћајни систем Софије у 80. годинама прошлог века, није предвиђено да ће град окупити толико људи, нити пак је неко мислио на дивљу градњу у његовом централном делу - каже Андреј Ковачев. - А сви су људи дошли са својим колима и сада не знају где да их ставе. Због тога данас остајемо без даха. Због тога наш саобраћајни систем није нормалан. Нити градски саобраћај ради добро, нити људи могу да се крећу нормалном брзином својим колима. Немамо ни стаза за бициклисте, што би помогло решавање проблема. Рад на њиховој изградњи почео је сасвим недавно, али и даље није приоритет.“
Софија је међу мало европских главних градова, који током година нису се одрекли трамваја. Тренутно град има велику мрежу трамвајских линија, које повезују његове најудаљеније четврти. Према партији „Зелени“, међутим, пружни саобраћај у Софији се ниподаштава.
„Например, уништавају се некада изграђене железничке везе, које се данас могу користити у градском промету - каже Андреј. - Такав је био случај са уклањањем пруга на ободу града. А за рачун тога се граде понекад чак несувисле трасе метроа, које вас воде у непотребне правце, а и скупе су. Треба разрадити густи систем стаза за бициклисте и дати приоритет пружном саобраћају, независном од семафора и саобраћајне гужве. И тек тада можемо мислити о олакшању тока аутомобилског саобраћаја од центра ка периферији, али само пошто обезбедимо алтернативу. Тј. када имамо приступачан јавни саобраћај, када можемо да користимо и бицикле уместо кола.“
У Софији густа мрежа трамвајских, тролејбуских и аутобуских линија скоро да нема своје самосталне саобраћајне траке. Возити трамвај у главном граду једнако је наћи се на Гинисовој књизи рекорда за челичне живце. Овде сваког дана можете да видите како кола јуре траком са пругама или како трамвај стрпљиво очекује да неки возач склони свој аутомобил који је паркиран на прузи... Исти проблем имају и тролејбуси... Јер је у Софији аутомобил цар промета и сва нова инфраструктурна решења му дају предност, буне се „Зелени“.
А да ли у ствари у централном делу Софије има довољно простора за издвајање трака само за возила градског саобраћаја?
„Да, ако се придржавамо модерног мишљења и користимо савремене технике развојног моделирања града - одговара Андреј Ковачев. - Постоји много савремених модела планирања саобраћајног промета и треба започети изградњу свих тих комбинованих саобраћајних линија и одговарајуће инфраструктуре, што би смањило гужве, које једу наше време и смањују ефикасност читаве домаће економије.“
Превод: Александра Ливен
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..