Посланици Европског парламента завршили су саслушања 26 кандидата за комесаре у новом саставу Европске комисије, коју предводи Урсула фон дер Лајен. Ипак, крај овог процеса није резултирао споразумом међу политичким снагама око коначног састава будуће Комисије, иако је план да она почне са радом 1. децембра. До сада је одобрено 19 кандидата, укључујући бугарску кандидаткињу Екатерину Захаријеву, која ће водити ресор „Стартапи, научна истраживања и иновације“.
„Ово је изузетно важан ресор – видите колико је у самом врху приоритета. Постоји неколико кључних извештаја, попут 'Драги' и 'Лета,' који указују на снажну подршку Европског парламента за већи буџет и усмереније програме. Очекујем да ћу испунити ову визију, радећи у интересу свих грађана Европске уније“, изјавила је Захаријева.
Међутим, посланици су одбили да донесу одлуку о мађарском кандидату за комесара Оливеру Варгеју, као и о шест извршних потпредседника: Каји Калас, Рафаелеу Фиту, Роксани Минзату, Стефану Сежурнеу, Тереси Рибери и Хени Виркунен.
Највећу контроверзу изазвала је шпанска социјалисткиња Тереса Рибера, коју Европска народна партија (ЕНП) није желела да подржи након катастрофалних поплава у Валенсији. Социјалисти су оштро реаговали, тврдећи да је Рибера неправедно изабрана за „жртвеног јарца“ у политичким сукобима.
Поступак потврђивања новог састава тима Урсуле фон дер Лајен показао је дубоке политичке поделе у Европском парламенту, стварајући опасност од одлагања почетка рада нове Европске комисије.
Након што је доношење одлуке о кандидатима за еврокомисаре одложено, све укључене стране су се вратиле на почетну позицију, настојећи да постигну "пакетни споразум" који би омогућио истовремено одобрење Тересе Рибере, Рафаела Фита и Оливера Вархаија. Иако је одлука о седам кандидата за комесаре одложена, њих троје су постали центар политичких маневара. Међународна аналитичарка Софија Рсак из Центра за европске и политичке студије, у изјави за Euronews, изнела је следеће:
„Чини се да су највеће политичке групе у Европском парламенту раније постигле неки вид договора – да сви кандидати за еврокомисаре буду одобрени како би нова Европска комисија што пре ступила на дужност. Међутим, овај је договор изгледа да сада нарушен. Одлука је одложена и тренутно није познато када ће бити донета, као ни који ће бити њен крајњи исход.“
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, у покушају да посредује, интервенисала је у процесу како би постигла договор између главних политичких група у Бриселу. Иако су њени напори да превазиђе пат позицију пропали, портпарол Комисије је изјавио да она остаје „потпуно ангажована“ у процесу.
У овом контексту, када су у питању политички маневри у Европском парламенту, Европска унија се налази пред озбиљним изазовима, а потреба за активно функционисањем њених институција постаје све очевиднија. Изазови са којима се суочавају укључују континуирани рат Русије против Украјине, ескалацију конфликта у Блиском истоку, нелегалну миграцију, као и потребу за економском сигурношћу. Додатно, потребно је изградити нове односе са администрацијом изабраног америчког председника Доналда Трампа. Према анализама, повратак Трампа у Белу кућу имаће озбиљне последице по НАТО и политичке аспекте Алијансе. Кандидат за еврокомисара за одбрану и свемир, Литванац Андријус Кубилијус, упозорио је на следеће:
„Према извештају 'Драги‘, европска одбрамбена индустрија ће у наредној деценији требати додатних 500 милијарди евра како би остала конкурентна и могла да одговори на тренутне потребе. Видећемо како можемо оптимизовати финансијску подршку ЕУ, повећати националне инвестиције и ефикасно управљати постојећим средствима пре него што почне примена наредног вишегодишњег финансијског оквира.“
Политика проширења Европске уније има кључну улогу у формирању будуће Европске комисије, а ова политика је директно повезана и са националним интересима Бугарске, посебно у контексту односа са Републиком Северном Македонијом. Кандидат за еврокомисара за проширење, Марта Кос из Словеније, истакла је важност постојећих споразума и обавеза:
„Обично, поновно преговарање о већ договореном преговарачком оквиру са државама чланицама није реалистично. Очекујемо да ће уговор о пријатељству, добросуседству и сарадњи између Бугарске и Северне Македоније, као и Преспански споразум између Северне Македоније и Грчке, бити примењени. У овим двостраним споразумима предвиђени су специфични механизми за праћење и процену спровођења обавеза. Ако будем потврђена на функцију, пажљиво ћу пратити испуњавање ових споразума. То ће бити од користи не само за две земље, већ и за Европску унију.“
Политичке маневре између кључне десноцентристичке групе Европске народне партије и Социјалиста и демократа додатно су отежале процес преговора о новој Европској комисији. У наредним данима требало би да буду објављена писма за оцену кандидата, а Европски парламент ће гласати о новој Комисији 27. новембра током седнице у Стразбуру.
Прогресивни савез социјалиста и демократа вечерас је упозорио на стварни ризик да Европска комисија не ступи на дужност 1. децембра. Европосланик Цветелина Пенкова за БНР каже:
„Иако постоји реална опасност да избор нове ЕК буде одложен, желим нагласити да овај развој не треба да брине ни бугарске, ни европске грађане. На крају, боље је да дође до одлагања како бисмо били потпуно уверени у људе који ће нас представљати у наредних пет година“, изјавила је Пенкова.
Према мишљењу међународног аналитичара Софије Рсак из Центра за европске и политичке студије, кључну улогу у овом процесу има Европска народна партија (ЕНП), као највећа политичка групација у Европском парламенту.
„Европски парламент функционише на основу већина. Потребно је 50% плус један глас да би се усвојила било која одлука, а група ЕНП, заједно са свим странкама које седе десно од ње, има стабилну већину. ЕНП такође може да формира већину и са левицом, у сарадњи са социјалдемократама и либералима, што се догодило више пута у претходном мандату. Због тога ЕНП има огроман политички утицај – може да се определи за леви или десни блок како би формирала већину, што је чини веома моћном у овом тренутку. Када је реч о избору кандидата и одлукама које се тичу њихове селекције, ЕНП игра кључну улогу“, нагласила је Софија Рсак.
Посланик из редова Европске народне партије, Андреј Ковачев, у интервјуу за рубрику „Евранет +“ БНР-а изразио је оптимизам у вези са подршком новог тима Урсуле фон дер Лајен и искључио могућност одлагања нове Европске комисије:
„Још увек сматрам да ће нова Комисија почети са радом 1. децембра. Ова недеља ће бити одлучујућа, јер ће 27. новембра у Европском парламенту бити одржано гласање о новој Комисији у Стразбуру. Наравно, још увек постоје неке нејасноће у вези са неким кандидатима за комесаре – за шпанског, италијанског и мађарског кандидата“, изјавио је Ковачев.
Циљ нове Европске комисије је да се стабилизује на функцији пре него што нови председник Сједињених Америчких Држава, Доналд Трамп, ступи на дужност. Ковачев је такође разматрао потенцијалне ризике ако нова Комисија буде одложена.
„О, да, сматрам да ће нова Комисија почети са радом без обзира на све. Да ли ће почети 1. децембра, што је, по мом мишљењу, највероватније, или ће бити одобрена тек током децембарске сесије – то није катастрофалан проблем, али свакако треба да буде пре почетка мандата новог председника САД. Европска комисија и Европска унија су пред великим изазовима: треба да повећамо нашу конкурентност, посебно ако се очекује да САД уведу нове трговинске таксе и угрозе европску индустрију. Морамо да будемо спремни да се носимо са глобалним изазовима, а један од њих је повећање конкурентности европске економије“, нагласио је Ковачев.
Члан најутцајније групе у Европском парламенту (ЕП) – Европске народне партије (ЕНП), даје јасно објашњење зашто процес усвајања нове Европске комисије трпи застој, истичући да је у питању мешавина политичког супарништва, стратешког вета и правних проблема који се односе на неке од кандидата.
„Има свега по мало. Бићу искрен, наши колеге из Шпаније у ЕНП сматрају да Тереса Рибера треба да буде замењена другим комесаром, јер није дала добар резултат, како током саслушања, тако и у поређењу са Рафаелом Фитом и Оливером Вархејем. Друго, у Шпанији постоје два или три судска процеса који се воде против ње у вези са трагедијом узрокованом поплавама. Међутим, ово је питање које треба да реше унутар Шпаније“, изјавио је он.
Он додаје да је ЕНП позвала Риберу да се обрати шпанском парламенту како би се разјаснило да ли постоји било каква препрека за њено именовање и да ли је потребно решавати ова правна питања пре него што постане европски комесар. Овим се жели спречити могућност да се било какви проблеми у вези са њеним судским поступцима пренесу на целокупну Европску комисију.
„Што се тиче кандидата из Мађарске и Италије, ситуација је сасвим јасна. Леве снаге у Парламенту желе да покажу своје политичке мишиће и изразе неслагање са политиком Орбана и Мелони. Међутим, Фито и Вархеј нису имали проблема током саслушања. Лично сам пратио њихова излагања и нисам приметио да имају било каквих недостатака у познавању својих области“, напомиње он.
Закључује да тренутно постоје само политички маневри од стране левих партија у Парламенту, које не желе да преузму одговорност за целокупну Европску комисију. „Оне нам поручују да гласамо са екстремном десницом, али ми одговарамо: зашто не бисмо сви заједно преузели одговорност за целу Комисију?“, истиче члан ЕНП.
„Који ће бити победнички потез за обезбеђивање 'пакетног договора' који ће довести до одобрења свих? Да ли ћемо бити сведоци да политичке групе измисле заједнички компромис како би се одобрили сви потпредседници ЕК?“
„Да, уверен сам да ће у наредна два или три дана, најкасније до краја недеље, бити постигнут компромис. Без ЕНП не може да се донесе ниједна одлука у Европском парламенту у овом мандату, тако да ми желимо да постоји широка већина странака – зато смо пружили руку социјалистима, 'Обновимо Европу', зеленима и конзервативцима, које не сматрамо екстремном десницом. Потребна нам је ЕУ која ефикасно функционише, европске институције и свима је у интересу да се то деси што пре.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..