© Фотографија: bg.wikipedia.org
© Фотографија: bg.wikipedia.org
доследну политику претварања Бугарске у најзначајнији фактор на Балкану. Наравно, основни циљ његовог оца – цара Асена, као и његових стричева - царева Петра и Калојана, било је уједињење територија насељених бугарским становништвом. И Иван Асен Други је тај циљ остварио.“
Године 1230. епирски деспот Теодор Комнин је, упркос закљученом мировном уговору са Иваном Асеном II, кренуо у поход на Бугарску. У бици код реке Клокотнице /недалеко од данашњег града Хасково, јужна Бугарска/ бугарски цар је са војском од неколико хиљада војника, вештом тактиком и са великом дрскошћу, надмудрио и опколио огромну епирску војску, наневши јој знатне губитке. Према византијским хроничарима, Иван Асен II је ослободио заробљенике и тако стекао славу доброг владара. Након победе пут ка уједињењу простора на којима су живели Бугари, био је отворен. Иван Асен II је пре свега мудром дипломатијом, а када је било потребно - и силом оружја, испунио завет својих славних претходника. Под његовом владавином створена је моћна бугарска царевина.
Друга важна чињеница о владавини Ивана Асена II је да је одбацио Унију са римокатоличком црквом коју је склопио његов стриц – цар Калојан. Тако се 1235. године Бугарска вратила Православљу, а на чело бугарске цркве стао је патријарх.
У време цара Ивана Асена II почело је и превазилажење застоја у културном развоју из доба византијске владавине.
- Нажалост, наше средњовековно наслеђе је у наредним вековима, током османске владавине, веома снажно погођено због чега нема много споменика из времена Ивана Асена II – истиче проф. Пламен Павлов. – Али, остала је велелепна црква Св. Петра и Павла у Великом Трнову, чији је ктитор, према неким подацима, царица Ана-Марија. Овај средњовековни споменик требало би много више промовисати, зато што није ништа мање занимљив од светски познате Бојанске цркве у близини Софије, која се налази на листи светске културне баштине. За време цара Ивана Асена II почела је и изградња комплекса камених цркава крај реке Русенски Лом, недалеко од села Иваново. Оне су такође уврштене у Унескову листу. Ова се градња одвијала вољом цара и патријарха Јоакима I из најближег окружења Ивана Асена. Почетак је стављен у доба када је Јоаким још био монах и игуман једног малог манастира. Видно је да је бугарски владар био покровитељ најутицајнијих црквених кругова. Обнављање Бугарске патријаршије у њеном легитимном православном облику такође је дало снажан подстицај развоју културе.“
© Фотографија: архива
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..