Као печурке после кише ничу продавнице књига током последњих година у бугарској престоници. Данас је њихов број знатно већи тако да их можете видети не само у централним градским улицама, већ и на ћошковима мањих и попречних уличица. Друге су своје место нашле у великим тржним центрима, а ни четврти на ободу града нису остале без књижара.

Уколико прошетате једном од главних улица у Софији, улицом „Граф Игнатијев“, свакако ћете приметити да само у њој и њеним попречним улицама има преко десет књижара. У истој улици, тачније на тргу Славејкова, налази се и популарни базар половних књига који је током година опстао у условима економске и културне кризе. На самом почетку транзиције затворене су многе књижаре које су заменили луксузне продавнице и кафићи, зато нас данас свакако радује тренд оживљавања интересовања за књиге. Али како оне опстају упркос кризи и жестокој конкуренцији? Поготово знајући да Бугари нису у прилици да издвоје веће своте новца за куповину таквих и сличних посластица за душу. Ево како то изгледа у очима власника књижара:

„Због претерано великог броја књижара, претежно у Софији, ствара се илузија да је забележен издавачки бум - коментарише Асен Митов који је у том бизнису још из 1989. године, а данас је власник мале књижаре која се налази недалеко од трга Гарибалдија. – Данас се на свака два метра налази нека књижара, исто као што се пре 20-ак година на сваком ћошку могла видети апотека или банка. Верујем да ће се временом то регулисати, али по мени, процес који посматрамо није здрав и стабилан. Сама чињеница да се на тржишту појављују дела познатих аутора која годинама стоје на рафовима, без обзира на то што су издата у скромном тиражу од 1.000 примерака, довољно јасно говори о трендовима на домаћем тржишту књига.“

Слично јунакињи Мег Рајан у култној холивудској продукцији „Стигла вам је пошта“, власници малих књижара у Бугарској покушавају да им најјаче оружје у жестокој конкуренцији са великим актерима у бизнису буде посебан однос према клијенту.

„Не могу себи да приуштим простор изнајмљен у неком тржном центру или на корзу, нити да ми књижара буде површине 400 квадратних метара - објашњава Асен Митов - Стална клијентела је од кључног значаја за даљи опстанак једне мале књижаре или оне која није у оквиру неког од већих продајних ланаца. То свакако подразумева да током година морамо да пробудимо и задржимо интересовање одређеног процента читалаца, а то је без сумње тежак задатак. То се постиже кроз разговоре, препоруке занимљивих наслова и када је неко од муштерија остао задовољан, он ће се поново вратити.“

Све чешће саме издавачке куће отварају књижаре и на тај начин заобилазе трговце на велико који обично узимају високу велепродајну маржу. Дечја издавачка кућа „Фјут“ је током последњих десет година отворила три књижаре у различитим четвртима Софије. Како би привукли пажњу малишана, сваке суботе у једној од њих организује се јутарња забава за децу где се малишани кроз игру и цртање илустрација упознају са новим насловима. Још о начинима борбе са великом конкуренцијом сазнајемо од Павлине Генове која већ годинама ради у једној књижари:

„У борби коју водимо наши главни адути су љубазност и компетентност. Такође, трудимо се да обезбедимо велик избор књига, почев од дечје литературе до белетристике која је тренутно актуелна у целом свету. Лепо је што и у време кризе родитељи не заборављају да обрадују децу. Што се осталих књига тиче, забележен је благи пад продаје чему вероватно доприноси и појава електронских књига, као и могућност бесплатног читања на интернету, рачунару или читачу дигиталних књига. То је свакако јефтинија варијанта за сваког клијента. А свима је познато да су након увођења ПДВ-а књиге поскупеле скоро дупло.“

Током последњих година традиционалне књижаре, поготово оне мање, изгубиле су тло под ногама због онлајн продавача који између осталог нуде и велике попусте. „Књига је међу најпродаванијим производима на интернету код нас“, тврди Петар Ванчев, управник највеће електронске продавнице и шеф Удружења е-трговине у Бугарској. Сваког дана се продаје на хиљаде књига. По његовим речима, сличан обим промета остварују једино књижарски ланци са више продајних објеката. Нарасло интересовање за онлајн продају књига Петар Ванчев објашњава повећаним поверењем у ту врсту трговине, као и богатом понудом литературе свих жанрова и из свих области.

„Код нас се преко интернета може наручити све што се појавило на домаћем тржишту, док књижаре обично нуде пре свега најтраженије наслове - прича Петар Ванчев. - Људи пре би наручили књигу преко интернета него да издвоје два сата како би отишли до неке књижаре. Често им наручивање књиге у онлајн књижари одузима око 5 минута, поготово ако знају шта траже. Главни покретач и највећа предност онлајн трговине код нас јесте да је она добро средство уштеде времена. Преко интернета се углавном пазаре књиге које се могу поделити у три основне групе. У прву групу спадају књиге за усавршавање и оплемењивање личности, пословна литература, уџбеници и приручници, речници. У другој је стручна литература из области рачуноводства, права, технике. Дакле, реч је о књигама које не можете да нађете свуда. Тренутно је забележен бум продаје литературе из области рачуноводства, пошто све рачуновође обнављају или попуњавају своју збирку стручне литературе. Трећу групу, наравно, чине наслови који су постали прави хит.“

Гергана Недева је од оних читалаца за које је књига права посластица за душу. Ево шта нам је испричала о томе одакле најчешће купује књиге:

„Више волим да идем у књижару, пошто ми је драго да осетим ту атмосферу коју имају слична места. Поред тога, имаш прилике да без журбе прелисташ књигу. У књижарама се срећеш са људима који такође воле да читају. Другачије речено, волим читав процес који укључује одлазак у књижару, избор књиге и куповину, а који бих могла, чини ми се сасвим оправдано, назвати ритуалом. Купујем и преко интернета, али прилично ретко, када немам времена или ме неко од пријатеља замоли да се комбинујемо да би му одобрили попуст. Онлајн књижаре посећујем и када тражим књиге које не могу да нађем у традиционалним књижарама.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова