БНР је био домаћин дискусије уз међународно учешће против језика мржње. Повод догађаја је комеморативна шетња планирана за 15. фебруар у знак сећања на генерала Христа Лукова, лидера Савеза бугарских националних легија од 1932. до 1943. г., који је познат по својим антисемитским идејама. У декларацији која је представљена на форуму Организација Јевреја у Бугарској „Шалом“ наводи да планирана поворка у знак сећања на генерала Лукова омаловажава напоре управе Софије за промовисање толеранције, поштовања и трпељивости према различитостима.

Документ су подржали Бугарски антифашистички савез, Отаџбински савез, Главно муфтијство у Бугарској, Национални савез верских заједница у Бугарској, Централни Израелићански верски савет, Ромски друштвени савет „Купате“ итд. Против националистичке манифестације изјаснио се и Покрет за права и слободе. „Обраћамо се надлежним институцијама, укључујући и Софијску општину, да искористе овлашћења која су им законом поверена и да предузму адекватне мере за спречавање одржавања манифестација попут ове поворке.“ Ово је са говорнице парламента поручио лидер Покрета за права и слободе Љутви Местан.

„Код Бугара толеранција је у првом плану, мало је мржње“, изјавио је на форуму одржаном у просторијама БНР амбасадор Израела код нас Његова екселенција Шаул Камиса Раз. Подсетимо да је хумани бугарски народ, упркос снажном притиску нацистичке Немачке и постојања екстремистичке мањине у земљи, спасио 50.000 својих сународника Јевреја.

Ево шта је у интервјуу Радију Бугарска изјавио председник Организације „Шалом“ Максим Бенвенисти:

„Верска и етничка толеранција Бугара је невиђена. Као што су наши класици писали, Бугарин може убити некога за парче земље, али никада неће извршити убиство из етничких или верских побуда. Бугари су толерантни јер су разумни. Али, с друге стране, они су веома нетолерантни у дијалогу – толико нетолерантни да чак нису способни за договарање, а познато је да је управо постизање договора спречило много конфликата и тензија.“

Бенвенисти наводи да многи имају корист од језика мржње. То су политички манипулатори или људи који осећају да су социјални губитници. По његовим речима, морамо почети говорити о томе да бисмо благовремено спречили ризике по безбедност Бугарске:

„Живети у мржњи није својствено човеку. Истина је да сада причамо о језику мржње. Међутим, данас је то само језик, али сутра он може прерасти у дело. Нећу да будем лош пророк, али историја нас је научила да смо напредовали зато што смо се борили. Према томе, морамо се борити. Немогуће је да се сви волимо. Али нема потребе да се мрзимо.“

У Европи се запажа тенденција „проширења“ језика мржње, укључујући и на емигранте. Има ли то одраз и у Бугарској?

„Европа је континент насељен људима који имају снажно развијен осећај егоизма и ми нисмо изузетак. У поређењу са осталим светом настојимо да сачувамо историјско добро на овом поднебљу. Бугарска коју стално сажаљевамо, чак и сиромашна, много је богатија од већине земаља Африке, Азије па чак и Јужне Америке. У том свом егоизму желимо да се заштитимо од дошљака. Пре више година у Европи су мрзели Јевреје. Они су изгледали као људи који обичном Немцу, Аустријанцу, Чеху, Мађару, Французу узимају кришку хлеба. Данас у Европи још увек постоји ова мржња према Јеврејима, а за то има више разлога. Али највише мрзе дошљаке. Међутим, и ми, када дође неко из другог места мрзимо га као дошљака, јер нам је конкуренција. Егоизам је доминантна особина европског понашања. Ако наставимо тако, ми ћемо сами себе уништити пре него што нестанемо са демографске карте. А ми смо различите етничке припадности и одавно на овим просторима живимо заједно. Имигрант је и сада добродошао, само да је поштен човек.“

Превод: Албена Џерманова