Хлеб и вино су тело и крв Христова и свако зло је немоћно пред њима. Они најчешће служе за комку, односно кућно причешће за породицу што објашњава зашто се хлеб и вино не користе у магијским ритуалима за призивање мрачних сила. У тежњи савременог човека да се што више приближи природи и њеним даровима он све чешће посеже за старим књигама да би сазнао како су наши преци некада живели. А отуда упознаје и неке старе предмете међу којима су и наћве.

Ноштви, наштви, ноштова тако народ зове дрвену посуду у којој се некада месио хлеб. У прошлости су наћве биле неизоставан део сваке куће због чега су заузимале битно место, после огњишта, у свакој породици код нас. За израду наћви користили су брест или граб. Као што је познато, сви предмети који су везани за прављење хлеба део су женског простора у кући, али се упркос томе преносе са оца на сина. Једном израђене и освештене оне никад више не напуштају кућу у којој ће се користити. „Тамо где су старе наћве, тамо је и стара кућа“, говорио је некада народ. У „старој кући“ су живеле старије особе заједно са породицама своје деце. Уколико отац одлучи да својим синовима подигне одвојене куће, млади мушкарци су имали обавезу да сами израде наћве у којима ће њихове жене месити хлеб.

Прву ствар коју је домаћин морао да уради већ при самом уласку у нови дом била је да запали ватру на огњишту, након чега му је жена месила хлеб у наћвама. Пре тога су ово дрвено корито кадили тамјаном и прскали неначетом водом. Исти је редослед ритуала који су се изводили приликом увођења младе у кућу. Невеста је у свом новом дому прво џарала ватру, затим је три пута обилазила огњиште и на крају је прилазила наћвама.

Поред наћви је млада остављала дарове које је донела са собом – хлеб, воду и пешкир који је сама саткала. А свекрва јој је том приликом говорила: „Ево, снајо, предајем ти наћве! Да Бог да да увек буду пуне теста, на свадбама и крштењима, на саборима и весељима!“ Након чега се невеста клањала и љубила руке родитеља свог мужа.

Наћве су се користиле и у ритуалима и обредима против урока, против злих, односно урокљивих очију, против негативне енергије, а исто тако и приликом саливања страве и извођења других магијских радњи. У наћвама су месили обредни свадбени хлеб, као и тзв. „богородичну погачу“ за новорођенче или „путнину“, обредни хлеб који је породица смештала уз покојника.

Постоје и бројне забране везане за наћве. Према једној од њих, наћве увек треба да буду покривене. Пожељно је да се преко њих стави даска округлог облика на којој су припремали и обликовали хлеб. Понекад су их окретали наопако. Укућани не смеју да их нагазе, јер ће у супротном породицу задесити велика несрећа. А није ваљало да их прескочи и нека животиња. Приликом квасања теста девојка која је изводила овај ритуал није смела да гледа према наћвама, јер су у њих старије жене ставиле брашно, воду и неке тајне биљке које је девојка морала замесити леђима окренута према дрвеној посуди.

Наћве су један од симбола благостања у кући. „Празне наћве – гладни гости“ гласи народна изрека. А исто тако и: „Ако су ти очи благе, биће ти и наћве празне“ што значи да уколико си сувише добар и попустљив, на крају ћеш остати празних руку. Према народним веровањима, добро је сањати наћве пуне брашна или теста. Ако пак у сну пресејаваш брашно, очекуј драгог госта.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова